П. Даромадлар ва тузатувчи казм алар п мавзу. Даромадлар ва тузатувчи утказмалар



Download 10,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/177
Sana24.02.2022
Hajmi10,8 Mb.
#190902
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   177
Bog'liq
fin uchot

Пул маблаглари 
100,000
Туланадиган облигациялар 
100,000
Фоизлар хисобланиши:
Фоиз суммаси = К^арз суммаси х Фоиз ставкаси 
х 
М уддат
100,000 
х 0.09 х 1/2 йил = 4,500 
Фоизлар куринишдаги харажатлар 
4,500
Хисобланган фоизлар 
4,500
Агар бозор ва белгиланган фоиз ставкалари тенг булса, унда облигациялар номинал киймати 
буйича сотилади. Бундай вазиятда, фоизларни тулаш бир хил муддатли ва бир хилдаги 
таваккалчиликка эга облигациялар буйича фоизли даромадни бозор ставкасига тенг даромадни 
беради. Бирок, купинча бозор ставкаси белгиланган ставкага тенг булмайди. Бозор ставкаси ва 
эмиссия бахосидаги узгаришлар бир бири билан боглик. Агар бозор ставкаси (12 %) белгиланган 
ставкадан (10 %) ортик булса, унда, инвесторга бозор ставкаси буйича даромадни келтириш учун
облигация эмиссиясининг нархи номинал кийматдан ошмаслиги керак. Инвесторлар номинал 
киймати 1,000 булган облигация учун (10 % келтирувчи) тулашни хохдамайдилар, чунки ракобатчи 
карз гувохномалари 12% даромад келтиради.
Агар бозор фоиз ставкаси белгиланган фоиз ставкадан ортик булса облигациялар чегирма билан 
(номинал кийматидан паст нархда) сотилади.
Масалан, корпорация томонидан 
100,000 ш.б. 

йилга, йиллик 9%ли облигациялар
96,149 (4,500 х 7.7222 + 100,000 х 0.614), яъни бозор ставкаси 10 %ни ташкил этадиган облигациялар 
чикарилди. Фоизлар бир йилда икки маротаба туланади.
Облигацияларни чегирма билан сотилишини акс эттириш:
Пул маблаглари 
96,149
Облигациялар буйича чегирма 
3.851
Туланадиган облигациялар 
100,000
Облигациялар чикарилишидан кейин балансдаги ёзув:
Узоц муддатли мажбуриятлар 
100,000
Минус: цопланмаган чегирма 
3,851 
96,149 Y2r
“Облигациялар буйича копланмаган чегирмалар” хисобвараги “Туланадиган облигациялар” 
хисобварагига нисбатан контрпассив хисобварак хисобланади.
Облигациялар буйича фоизлар тулови харажатларини хар йили акс эттириш лозимлиги сабабли, 
облигация чегирмаси облигациялар чикарилган бутун муддат йиллари орасида таксимланиши лозим. 
Чегирмани бундай таксимлаш жараёни облигация чегирмасини хисобдан чикариш деб номланади. ^
Облигация чегирмаларини хисобдан чикаришнинг икки усули мавжуд:
Тугри чизицли самарали фоиз старка усули.
Тугри чизикли усул:
1. Туловнинг умумий сони=Йилдаги туловлар микдори х Облигациянинг амал килиш 
мудцати=2х5=10
2. Фоизларнинг хар бир туловида облигация чегирмасининг тулаш суммаси:
Облигация чегирмаси / Туловларнинг умумий микдори3, 851 /10 = 385
3. Туланаётган фоизларнинг суммаси = Номинал циймат х Номинал фоиз ставкаси х Вацт
=100, 000х0.09х0.5 йил = 4,500
4. Тулов кунига фоизларни тулаш буйича харажатларнинг якуний суммаси:
Туланаётган фоизларнинг суммаси + Облигация чегирмасининг туланиши 4,500 +385= 4,885 
1 июлда фоизларни тулашдаги бухгалтерия ёзуви куйидагича булади:
Облигацияларга фоизлар буйича харажатлар 
4,885
О блигациялар б уй и ча ту л а н м а га н чегирм а 
385
П ул м абл аглари 
4 500
ПО


Самарали фоиз ставкаси усули
Самарали фоиз ставкаси усули облигациянинг бутун амал килиш муддати давомида узлуксиз 
даражани такозо этади.

Download 10,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish