O‘zmu xabarlari Вестник нууз acta nuuz


Мавзуга оид адабиѐтларнинг таҳлили



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/210
Sana23.12.2022
Hajmi2,76 Mb.
#895261
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   210
Bog'liq
Uzmu-15-2022(3-bolim)

Мавзуга оид адабиѐтларнинг таҳлили.
ХХ 
асрнинг олтмишинчи йилларидан бошлаб олам манзараси 
муаммоси бирламчи (тил) ва иккиламчи (афсона, дин, 
фольклор, шеърият, наср, кино, расм, меъморчилик ва 
бошқалар) моделлаштириш тизимларини ўрганишда 
семиотика доирасида кўриб чиқила бошлади. Ушбу 
ѐндашувда маданият "коллективнинг ирсий бўлмаган 
хотираси" деб талқин қилинган ва унинг асосий вазифаси 
- атрофдаги оламни тизимли англаш, олам манзараси 
моделларда ўз ифодасини топиши назарда тутилган. 
Шунга кўра, агар турли белгилар тизимлари оламни турли 
йўллар билан моделлаштириши назарда тутилса, турли 
тиллар орқали оламнинг турли моделлари пайдо бўлади, 
деган хулосага олиб келади[2]. 
Э.Бенвенист тил, маданият ва шахс учлиги 
муносабатларининг мураккаб табиати хусусида фикр 
юритар экан, бу жараѐнни ўрганиш тилшуносликда 
янгича талқинларга асос бўлишини таъкидлайди.
Тил хусусиятлари шу қадар ўзига хоски, ҳар бири 
яхлит тилшуносликка асос бўла оладиган моҳиятан бир 
эмас, бир нечта сруктуралар мавжудлиги ҳақида гапириш 
мумкин. Бу ҳақиқатни билиш, эҳтимол, мавжуд қарама-
қаршиликларни тушунишга ѐрдам беради. Тил, биринчи 
навбатда, ҳар доим иккита асосга эга бўлиши билан 
тавсифланади: ифодаловчи ва ифодаланган мазмун. 
Тилнинг ана шу ташкилий хусусиятини ўрганиш ва у 
вужудга келтирадиган қонуният ѐки номутаносиблик 
муносабатлари, тизимдаги кескинликлар ва бунинг 
натижасида ҳар қандай муайян тилдаги ўзгаришлар 
махсус тилшунослик учун асос бўлиб хизмат қилиши 
мумкин. Шу билан бирга тил инсоний ҳодиса сифатида 
шахснинг руҳий ҳолати билан ижтимоий ва маданий ҳаѐт 
ўртасидаги боғловчи бўғин бўлиб, айни пайтда уларнинг 
ўзаро таъсир қуроли ҳам ҳисобланади. Тил, маданият, 
шахс атамалари учлиги асосида янгича тилшуносликни 
яратиш мумкин. Тилни, шунингдек, аниқ товушлар 

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   210




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish