№
|
Ўзбек
|
Рус
|
Инглиз
|
Луғавий маъноси
|
1
|
Кириш жой
|
Подъезд
|
Entrance
|
Бинога кириш жойи
|
2
|
Йўналтириш
|
Ориентация
|
Orientation
|
Бинони қутубга нисбатан қуёшга йўналтириш.
|
3
|
Кўчириш ёки чиқариб юбориш
|
Эвакуация
|
Evacuation
|
Одамларни бир жойдан бошқа жойга кўчириш.
|
4
|
Инсолация Қуёш нурининг тушиши
|
Инсолация
|
Insolacition
|
Хоналар маълум бир муддатда қуёш нурининг тушиши.
|
5
|
Елвизак
|
Сквозняк
|
Draught
|
Хоналарни тўғридан тўғри техник (эшик ёки ром) орқали шамоллатиш, елвизак хосил қилиш
|
6
|
Хонадонлар тўплами
|
Секция
|
Section
|
Бир нечта хонадонни зина ёки лифт атрофида жойлаштириш
|
7
|
Бўлак (архитектуравий)
|
Деталь (архитектурный)
|
Detail (architectural)
|
Бино архитектурасидаги деталларнинг ўзаро нисбати
|
8
|
Бино қисмлари нисбати
|
Пропорция
|
Proportion
|
Бино фасадларидаги деталларнинг ўзаро нисбати
|
9
|
Мутанносиблик
|
Соразмерность
|
Proportionality, Harmony
|
Биноларнинг бир-бирига нисбатан солиштириш (мутанносиблик)
|
10
|
Туйник (кичкина тешик)
|
Фрамуга
|
fanlight
|
Хоналарни шамоллатишга қолдирилган туйнук(тешик)
|
11
|
Бурчакдаги хонвдон
|
Угловая секция
|
cornersection
|
Хонадонларнинг бино таркибидаги жойлашуви
|
12
|
Қаторли
|
Рядовой
|
inrows
|
Секцияларнинг уйга нисбатан қаторли жойлашуви
|
13
|
Бўлак(Бир бутун)
|
Блок
|
Theblock
|
Бўлак (бино ёки уйга нисбатан)
|
14
|
Демография
|
ДемографИЯ
|
Demography
|
Ахоли таркиби ёки касби , иши ва бошқалар
|
15
|
Тоифаланиш
|
Классификация
|
Classification
|
Бино ва иншоотларни тоифалаш ,ажратиш
|
16
|
Урғу бериш
|
Акцент
|
Accent(stress)
|
Композициянинг бирор қисми ёки элементига урғу бериш, киши эътиборини қаратиш мақсадида қўлланиладиган бадиий меъморий услуб. Қисм ёки элементга алохида фарқ қилувчи холат, шакл, ўлчам ёки ранг бериш, уни ёруғлантиришга ва бўрттириш орқали эришилади.
|
17
|
Ўзаро кетма кетлик
|
Анфилада
|
enfilade
|
Бир бирига кетма кет тутушган заллар қатори. Эшиклари бир увда ётган ўзаро узвий боғланган хоналар, заллар, саройлар, паркларда алохида ёпиқ яшил мухитлар қатори.
|
18
|
Меморчилик
|
Архитектура
|
Architecture
|
Юксак савиядаги қурилиш санъати. Қурилишда қурилиш қурилмалари, бино ва иншоотлар шакилларининг комппозицияси, функцияси хамда хажмлар уйғунлигининг бадиий яхлитлигига эришиш. Жамиятнинг мафкуравий ғоялари, моддий маданияти, бадиий-эстетик қарашлари ва бунёдкорлик санъатини ўзида яхлит тарзда мужассамлаштира олган инсон ижодининг махрули-меъморий асар.
|
19
|
Архитектоника
|
Архитектоника
|
Architectonics’
ordonnance
|
Қурилиш формалари тизими ва материаллари билан бино ва иншоотлар композицияси ва фунцияси орасидаги муносабатда юксак бадиий меъморий уйғунликка эришиш санъати.
|
20
|
Меъморий ансамбль
|
Архитектурное ансамбль
|
Thearchitecturalensemble
|
Муайян ғоявий-бадиий режа, геометрик ва фазовий уйғун яхлит композицияда яратилган меъморий мажмуа. Композицион ва функционал холатларда ўзаро муносиб боғланган бино ва иншоотлар, ўсимликлар ва бошқа ландшафт элементларининг яхлит бир уйғунлаштирилган меъморий омухтаси. Самарқанддаги Регистон майдони ансамбли, Бухородаги Пойи Калон ансамбли, Москвадаги Кремль ансамбллари мисол бўла олади.
|
21
|
Меъморий графика
|
Архитектурное графика
|
Architecturalgraphics
|
Меъморий ғоя ва таклифларни эскиз, чизмалар ва лойихалар кўринишида ифодалаш услублари қўлланиладиган график тасвирлар мажмуаси. Архитектуравий графика бошқа график турларидан фарқ қилиб, тасвирларда масштаблилик ва мухит ифодалилигини кўрсатиш хусусиятига эга. Архитектуравий графиканинг чизикуш, бўёқли, уйғунлашган аралаш ва компьютер услублари мавжуд.
|
22
|
Архитектуравий динамика
|
Архитектурнаят динамика
|
Architecturaldynamics (changes)
|
Меъморий хажм ўлчамлари доирасида масса ва ички фазовий мухитнинг кескин ўсиб бориши ва хажмнинг бирон-бир йўналиш бўйича композицион ривожланишини, визуал жўшқинлик ва харакатчанликни таъминловчи меъморий ечим.
|
23
|
Архитектуравий компазиция
|
Архитектурная композиция
|
Architecturalcomposition
|
Ғоявий – бадиий мазмуни ва қурилмавий хусусиятларига кўра яратилиши, улардаги алохида меъморий қисм ва элементларнинг мутаносиблиги бино ва иншоотлар ва ансамблларни ижодий яратиш жараёнида қўлланиладиган махсус меъморий усуллари ва бадиий воситаларни антуаш
|
24
|
Хаммадан баланд (бино мисолида)
|
Доминант
|
Majorants priority
|
Шаҳарсозлик ва архитектурада юқори бадиий ечимга эга бўлган, бошқа меъморий шакл ва элементларни ўзига композициявий бўйсундирадиган асосий меъморий урғу. Доминант бирор бир меъморий шаклда, рангда, фактурада ёки ғоявий мазмундорликда ифодаланиши мумкин.
|
25
|
Авто мотел
|
Кемпинг
|
camping
|
Автотуристлар ва йўловчиларга палатка ёки енгил типдаги уйчалар ва автомобиллар қўйиладиган жойга эга бўлган қулайва шинам иншоот. Кемпинглар кўпинча автомобилларга техник хизмат кўрсатиш ва ювиш эстакадалари билан жихозланади.
|
26
|
Ховлили уй
|
Коттедж
|
Cottage
|
Шахар ташқарисидаги унча катта бўлмаган ховлили уй.
|
27
|
Баланд рельеф
|
Ландшафт
|
Landscape
|
Очиқ хавода ишлаш ва дам олиш учун энг яхши шароитлар яратилган, таркиби табиий (ўсимликлар, рельеф, тупроқ, сув, хайвонот дунёси) ва сунъий (меъморий ва муҳандислик иншоотлари) компонентлар билан бадиий ва экологик қонуниятлар асосида жамланган шаҳар ёки боғ парк.
|
28
|
Ички айвон
|
Лоджия
|
Loggia
|
Эркернинг тескариси, яъни ташқи деворнинг бино хажми ичкарисига кирган қисми, ички айвон. У кичик ёзги очиқ хона ёки яхлит очиқ зал сифатида фойдаланилади.
|
29
|
Чизиқли масштаб
|
Масштаб линейный
|
Scale
|
Чизма, тарҳ, тарз ёки қирқимдаги чизиқ узунлигининг аслидаги белгиларда ифодаловчи бадиий услуб, оқим. Масалан, архитектурада ренессанс, барокко, готика, классизм, романтизм ва бошқа стиллар мавжуд. Бу стиллар турли даврларда ва турли мамлакатларда ўзига хос меъморий белгилар ва хусусиятларга эга бўлган. Масалан, Италиянинг барокко услуби Россия барокко услубидан фарқ қилади, бироқ уларни бадиий ғоявий жихатдан умумлаштирувчи меъморий белгилар мавжуд.
|
30
|
Таркиб
|
Структура
|
Structure
|
Қурилмалар ёки элементларнинг тузилиши, таркибий қисмларнинг ўзаро боғлиқлиги, яхлитлигини белгиловчи тушунча.
|
31
|
Тамбур
|
Тамбур
|
portal
|
Асосий хона ва залларга ташқаридан совуқхаво киришга йўл қўймаслик учун ўрнатиладиган махсус кичик хона, дахлиз.
|
32
|
Қоралама
|
Эскиз
|
Thesketch
|
Бино ёки иншоот тарҳи, тарзи ёки умумий кўринишининг бошланғич график тасвир. Бошқача чизмалардан содда график усулда (қўлда) бажарилиши билан фарқ қилади.
|
33
|
Климатик
|
Климаталогия
|
Climatology
|
Биноларнинг иссиқ-совуққа чидамлилиги, атроф-муҳитнинг ва табиатнинг таъсири
|
34
|
Хизмати
|
Функция
|
Function
|
Бинининг нимага хизмат кўрсатиши
|
35
|
Хизмат вазифасини ҳисобга олиш
|
Дифференциация
|
Differentiation
|
Бинининг ёки муассасанинг ҳолатини ва вазифасини ҳисобга олиш ёки жойлаштириш
|
36
|
Типология (.......лаштириш)
|
Типология
|
Typology
|
Бино ва иншоотларнинг турларини, типларини, лойихалашни, қонуниятларини ўргатувчи фан
|
37
|
Композиция(бадиий жиҳатдан ташкил топган бирлашма)
|
Композиция
|
Composition
|
Архитектура ёки асарларнинг таркибий элементларини яхлит бир гармоник тизимда ташкил этиш ва бирлаштириш. Архитектурада композиция асосан икки жихатдан: режавий ва ҳажмий-фазовий қисмлардан ташкил топади. Бу ерда ранглар гармонҳам композициянинг муҳим элементи хисобланади.
|
38
|
Архитектуравий композиция
|
Архитектурная композиция
|
Architecturalcomposition
|
Бино ва иншоотлар, меъморий ансамбилларнинг вазифасига, ғоявий-бадиий мазмуни ва қурилмавий хусусиятларига кўра яратилиши, улардаги алохида меъморий қисм ва элементларнинг мутаносиблиги, қонуниятларининг яхлитлиги
|
39
|
Ихчам
|
Компактный
|
Compact
|
Қовушган,бир-бирига ёпиштирилган бежирим қилиб қурилган бино ёки хона
|
40
|
Бинога кириш қисми
|
Вестибюль
|
Lobbyvestibule
|
Бинога кириш қисми (баъзи бир холларда тамбурдан кейин жойлашади)
|
41
|
Йўлнинг кенгайтирилган
|
Рекреация
|
recreation
|
Кенгайтирилган ёритилган йўлак (мактабларда, ўқув масканларида кўплаб ишлатилади)
|
42
|
Дара
|
Клуар
|
Couloir
|
Томоша залларига ўша орқали кириш ҳам мумкин.
|
43
|
Фойе
|
Фойе
|
Foyer
|
Клуардан фарқли ўлароқ, барча жамоат биноларида дам олишга мўлжалланган бўлиши мумкин.
|
44
|
Харакатланувчи йўлак
|
Движущиеся тротуары
|
travellator
|
Харакатланувчи йўлак аэрапопртларда ишлатилади.
|
45
|
Боғланиш
|
Комуникация
|
Communication
|
Биноларга нисбатан ишлатиладиган ибора бўлиб, зина, пандуслар эскалаторлар, харакатланувчи йўлка ва лифтларга айтилади.
|
46
|
Бир хилда ўхшаш
|
Типизация
|
Typization
|
Кўплаб бир-бирига ўхшаш биноларнинг қайтариб қурилиши.
|
47
|
Аниқ бўлаклар
|
Нормали
|
normals
|
Бино конструкцияларининг ёки айрим жиҳозларнинг аниқ равшда қабул қилинган бўлаклари.
|
48
|
Монолит ёки қуйма
|
Рама монолитная или литая
|
Frame
|
Икки томонлама устуннинг сарров (балка)билан бириктирилган холат,монолит ёки қуйма уч томонлама сарров ёки тўсиқ
|
49
|
Устунлар оралиқ тўсин
|
Ферма
|
Farm
|
Бино ускунаси, асосан йирик оралиқларни ёпишга ишлатилади.
|
50
|
Тўсин
|
Балка
|
Beam
|
Темир, бетон ёки ёғочдан иборат бўлган тўсин.
|
51
|
Равоқ
|
Арка
|
Arch
|
Равоқли қурилма биноларда ишлатилади.
|
52
|
Осма пўлатсимондан қилинган қурилма
|
Висячие вантовые покрытия
|
Tower shroud
|
Осма пўлатсимондан қилинган қурилма кўприк ёки биноларда ишлатилади.
|
53
|
Пневматик ёпилмалар
|
Пневматические покрытие
|
aircover
|
Яъни ичига ҳаво тўлдирилган ёпилма қурилма
|
54
|
Агрегат
|
Блочная
|
Modular
|
Алоҳида-алоҳида бўлган бино элементлари ёки бино бўлиши мумкин
|
55
|
Майдон узра
|
Периметральная
|
peripheral
|
Бутун майдон атрофи бўйлаб қурилган
|
56
|
Иллюз
|
Иллюз
|
illusion
|
Икки эшик орасидаги хона (жой)
|
57
|
Йўлак (очиқ)
|
Галарея
|
Gallery
|
Очиқ йўлакда хоналар бир томонга жойлаштирилади
|
58
|
Мажмуа
|
Комплекс
|
Complex
|
Бир нечта биноларнинг бир майдон атрофига жойлаштириш
|
59
|
Эскиз лойиҳа
|
Клаузура
|
projectsketches
|
Лойиханинг дастлабки чизмаси, қисқа муддатда бажариладиган чизма
|
60
|
Хоналарни ажратиб кенгайтириш
|
Трансформация
|
Transformation
|
Жамоат ва турар жой биноларида ҳоҳлаганича хонани кичиклаштириш ёки кенгайтиришга айтилади.
|
61
|
Эшиксиз хоналар
|
Анфиладная
|
enfilade
|
Хоналарни йўлак бўйлаб икки томонга эшиксиз жойлаштириш.
|
62
|
Вант симлар
|
Ванты
|
|
Осма конструкцияларда (кўприк ва жамоат биноси) ишлатиладиган пўлат трос симлар.
|
63
|
Гумбаз
|
Купол
|
Dome
|
Тўғри ўқ атрофидаги айлана гумбаз қилиб (ғишт ёки бошқа қурилиш ашёсидан) ишланган конструкция шакли тушунилади.
|
64
|
Қия текислик
|
Пандус
|
rampant
|
Бинолар олдига қия қилиб ишланган текислик
|
65
|
Таянч қисмидан туртиб чиққан бир томони маҳкамланган тўсин учун
|
Консоль
|
Console
|
Биноларда балкон, карниз, соябонларни кўтариб турувчи тўсин учи қисмига айтилади
|
66
|
Пештоқ
|
Портал
|
Portal
|
Бинога кириш қисмини архитектуравий безатиш, деворни архитектуравий безаш сифатида қўлланилади.
|