O‘zbеkistоn rеspublikаsi sog‘liqni saqlash vazirligi аbu аli ibn sinо nоmidаgi buхоrо dаvlаt tibbiyot instituti anatomiya, klinik anatomiya (oxta) kafedrasi


Гастростомия (ошқозонга тешик қўйиш)



Download 1,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/200
Sana18.02.2022
Hajmi1,1 Mb.
#454146
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   200
Bog'liq
klinik anatomiya va oxta

Гастростомия (ошқозонга тешик қўйиш).
К ў р с а т м а л а р. Торайиш ѐки 
ўтказмаслик, қизилўнгачнинг шикастланиши. 


65 
Гастростомиянинг қатор усуллари Басов, Витцель, Топровер, Штамм-Кадер, Ютхин 
ва бошқалар томонидан ишлаб чиқилган.
Гастростомия- 
найсимон тешик (Витцел бўйича).
Ўрта чизиқдан чапроқда 
параректал кесма билан қорин бўшлиғи очилади. Ошқозоннинг олдинги девори чиқарилиб 
олинади. Ошқозон ўқи бўйлаб катта ва кичик эгриликлар орасидаги масофанинг ўртасида 
резина найча шундай хисоб билан ѐтқизиладики, бунда найчанинг ошқозон ичига 
тушириладиган охири унинг кардия қисмига яқин жойлашиши керак.
Ошқозоннинг сероз ва мускул пардалари найчанинг икки ѐнида тугунчали чоклар 
билан шундай тикилиши керакки, яъни чокларни боғлаганда найча 4-5 см масофада ошқозон 
девори билан ѐпилсин. 
Ошқозоннинг кесилиши мўлжалланган жойи атрофида, найчанинг охирида орган 
деворига халтача чок қўйилиб, ипларнинг учи боғланмай қолдирилади. Ошқозон девори 
найча охири ѐнбошларида иккита пинцет билан конус шаклида бир оз кўтарилади ва 
скальпель учи билан тешик хосил қилинади, у ерга (ошқозон бўшлиғига) найчанинг охири 
киритилади, халтача чок тортилади ва боғланади. Илгари қўйилган чокларни ботирадиган 
иккинчи қатор серо-сероз чоклар қўйилади. 
Париетал-қорин парда қирғоқлари тугунчали чоклар билан дистал охири ташқарига 
чиқарилган найчанинг атрофида ошқозонга тикиб қўйилади. Қорин пардадаги кесманинг 
қолган қисми жарохатнинг юқори ва пастки бурчакларида найча атрофида узлуксиз чоклар 
билан тикилади, сўнгра қорин тўғри мускулининг олдинги деворига тугунчали ипак чоклар 
қўйилади. Тери ва тери ости клечаткаси қаватма- қават тикилади. 

Download 1,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish