O‘zbekiston respublikasi oliy va


харкати урганиладиган булса



Download 7,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet180/631
Sana23.02.2022
Hajmi7,22 Mb.
#121665
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   631
Bog'liq
543388c55c7b1

харкати урганиладиган булса, у холда унинг хусусиятларили и 
булмайди, аксинча хакикдтан шу кишилар кайси товардан канча микдорда 
харид килишлари мумкинлиги кизикарли. Масалан, бир мисол
фирмаиинг бозордаги хатти-харакати урганиладиган булсау холла 
бош менеджернинг оила аъзолари ѐки ни ишга кандай машинада бориши
бизни киизиктирмайди. Энг мухими шу фирма (ѐки корхона) канча микдорда 
махсулот ишлаб чикаради, бунда у канча харажат килади ва натижада
канча даромад олади деган масаладир. 
Юкоридаги фикрлардан хулоса килинадиган булса, урганилаетган 
ходисалар тасодифий, вактинчалик ва хозирча фаолияти булмаган 
хусусиятлардан (омиллардан) тозаланади, уларни хисобга олмадик. 
Масаланинг мохиятини ифодаловчи жараѐнларни умумлаштириб, тартибга 
солинди, Бундай урганиш кулини илмий абстраккия усули деб аталади. Шу 
усул ѐрдамида юзага чикарилган конуниятларни амалиѐтда куллаш, факат бир 
кишини ѐки фирманинг хатти-харакатини эмас, балки айрим; бир ароитдаги хар 


260 
кандай субтьектларнинг хатти-харакатларини курсатади. Бундай хатти-
харакатларни турлича вактларда (кун, ой, и) кузатиш ва турлича натижалар 
олиш мумкин. Бунда статистик усуллардан, динамик каторларни тахлил 
килиш усулларидан фойдаланилган булади. Бундай усулда олинган (ротлар 
вакт омилини ифода этади. 
Демак иктисодчилар тасодифий кузатишлар, фикрлаш натижасида 
келинган у мумий хулосалар, маълум маънога эга булган мушохадалар ѐки 
интуикияларга асосланиб, аввал текшириб синаб курилмаган коидалар, 
принципларни яратадилар ѐки шакллантирадилар. Бундай фикрлаш махсули 
гипотеза деб юритилади. Масалан, улар «Кабинет, идора шароитида 
фикрлаш» га асосланиб, истеъмолчилар махсулотларни бахоси юкори 
булганда эмас, бахоси паст булганда куп микдорда харид килишлари максадга 
мувофикдир, деб тахмин килишлари мумкин. 
Масалан, иктисодий назариялар абстракт булганлиги учун хакикий 
вокеликнинг хамма томонини курсатмаса хам амалий ахамиятга эгадир. 
Принкип ва назариялар иктисодий тахлил килишнинг пировард 
махсулидир. Тамойил ва назариялар эса фактлап туплаш, уларни бир-бирига 
боглаш хамда якунлаш буйича тар-п коидалардир. 
Назария фактларсиз бехуда, фактлар назариясиз маъноси булиши мумкин
лекин фактлар вакт утиши билан узгара, Шунинг учун уларнинг тугрилиги, 
уз навбатида илгари кабул келинган тамойил ва назарияларнинг иктисодий 
шароитларининг узгаряшга караб тугрилигини текшириш лозим булади. 
Турли хил иктисодий жараѐнларни богликлигини юзага чикариш учун 

Download 7,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   631




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish