O‘zbekiston respublikasi oliy va


Харажатлари усаѐтган тармок



Download 7,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet261/631
Sana23.02.2022
Hajmi7,22 Mb.
#121665
1   ...   257   258   259   260   261   262   263   264   ...   631
Bog'liq
543388c55c7b1

Харажатлари усаѐтган тармок. Харажатлари усувчи тармокда, тармок 
кенгайиши билан бир га бир катор ѐки барча омиллар га талаб ошди ва бу 
омилларнинг нархи хам ошади. 
Бу ерда мисол тарикасида малакали ишчи кучини келтириш мумкин. Ёки 
ер га солинадиган угитлар нархи ошса, ер га угитнинг солиниши бир томондан 
махсулот ишлаб чикаришни оширади ва шу билан бир га ернинг киймати хам 
ошади. 
Фараз килайлик, тармок узок муддатли мувозанат холатда булсин (Е 
нукта) (19-расм, б). Таклиф чизиги 
1
D
дан 
2
D
холат га силжиганда (киска 
муддатли ораликда) махсулот нархи 
1
P
дан 
2
P
га усади, ишлаб чикариш хажми 
эса 
1
Q
дан 
2
Q
га. 

LMC
LAC
D
P
0



384 
Типик фирма (19-расм, а) нарх 
2
P
га усганда фойдани 
максималлаштириш учун ишлаб чикариш хажмини 
1
q
дан 
2
q
га оширади. Бу 
силжиш киска муддатли чекли харажат 
1
SMC
чизиги буйича булади. Куриниб 
турибдики, юкори фойда тармокка янгифирмаларнинг кириб келиши га сабаб 
булади. 
19-расм. Харажатлари усувчи тармокнинг узок муддатли 
ораликдагитаклифи чизиги. 
Тармокка янгифирмаларнинг кириб келиши, ишлаб чикариш хажмининг 
ошиши, ишлаб чикариш омиллари га булган талабни оширади ва бу уз 
навбатида баъзи бир ѐки барча фойдаланиладиган омиллар нархини ошиши га 
олиб келади. Янгифирмаларнинг кириб келиши бозор таклифи чизиги 
1
S
ни 
2
S
холат га (ил гаридай бошлангич мувозанат нархи гача эмас, балки ундан 
юкорирок булган мувозанат холат га) силжитади ва натижада янгимувозанат 
холат Е
2
вужуд га келади, бу холат га янгимувозанат нарх Р
3
тугри келади ва Р
1
дан юкори. Янгимувозанат нарх Р
3
нинг олдингиР
1
дан юкори булиши 
фирмаларни усган харажатларини коплайди ва улар га узок муддатли 
ораликдагимувозанатда нол га тенг фойдани олишни таъминлайди. Нима учун 
деганда, ишлаб чикариш омиллари га булган нархнинг ошиши фирманинг узок 
муддатли ва киска муддатли харжатларини усиши га олиб келади. Ушбу вазият 
(19-расм, а)да уз ифодасини топган. Бу ерда узок муддатли уртача харажатлар 
юкори га яъни 
1
LAC
дан 
2
LAC
га силжийди, чекли киска муддатли харажатлар 
чап га, 
1
SMC
холатдан 
2
SMC
холат га силжийди. Янгиузок муддатли уртача 
харажатлар минимуми янгимувозанат нарх Р
3
га тенг булади. Бу ерда хам уз 
гармас харажатли тармок каби бошлангич талаб ошиш хисобидан олинган 
киска муддатли юкори фойда узок муддатли ораликда фирма ишлаб чикариш 
хажмини ошириб борган сари йуколиб боради, ишлаб чикариш омиллари га 
булган харажат эса ортиб боради. 
LAC
2
SMC
1
SMC
2
P
2
P
LAC
1
P
3
P
1

Q
q
2
q
1
Q
3
Q
2
Q
1
P
2
P
S
1
S
L
E
2
D
2
E
1
D
1
P
1

Q
б) 
а) 


385 
Демак, тармокнинг узок муддатли ораликдагитаклиф чизиги узок 
муддатли мувозанат нуктадан, яъни Е
2
нуктадан утади (19-расм б, S
L
чизиги). 
Харажатлари усаѐтган тармокнинг узок муддатли таклиф чизиги ун га 
юкори га томон ѐтик булади, нима учун деганда, тармокдагифирмалар сонини 
ошиши билан бир каторда барча фирмалар учун ресурслар нархи хам усиб 
боради. 
Харажатлари камайиб борадиган тармокда тармок ишлаб чикариши ортиб 
борганда, ресурслар га булган нарх пасайиб боради. Натижада тармокнинг узок 
муддатли ораликдагитаклиф чизиги ун га паст га томон ѐтик булади (20-расм). 
20-расм. Харажатлари камаювчи тармокнинг узок муддатли таклиф чизиги (S
L

Тармок кенгайганда, унинг харажатларни камайтириш имконияти хам 
кенг булади. Масалан, йирик тармокда транспорт тизимини самарали ташкил 
килиш эвази га харажатлар камайиши мумкин, йирик тармокда ресурслардан 
хам оптимал фойдаланиш имконияти тугилади (масштаб самараси) бу хам 
пировардда махсулот нархини пасайтириш га олиб келиши мумкин. Уртача 
харажатнинг ва товар нархининг пасайиши кенгаяѐтган тармокни 
янгимувозанат нукта га олиб келади (20-расмда Е
2
нукта). 
Умумлаштириб таъкидлаш мумкинки, алохида фирманинг узок муддатли 
ораликдагимувозанат холати уртача харажати минимал булиб, нол га тенг 
булган иктисодий фойда олиш билан тавсифланади. Бу, яъни 
P
AC
E

min(
)
булиши яна шундан дарак берадики, истеъмолчи узи талаб килган 
хажмдагимахсулотни мавжуд харажатлар имкони даражасидагиэну минимал 
нархда сотиб олади. Бундан хулоса килиб айтиш мумкинки, ракобатлашган 
бозор самарали ишлаб чикаришни таъминлайди. 

Download 7,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   257   258   259   260   261   262   263   264   ...   631




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish