323
Активлар - бу маблаг булиб, у уз эгасини тугридан-тугри тулов (фойда,
дивидендлар, рента ва бошкалар) ва яширин тулов (фирма
кийматининг
ошиши, кучмас мулкнинг ошиши, акциялар ва бошкалар) шаклидаги пул
тушумлари билан таъминлайди. Шунинг учун хам активларнинг кайтим
нормаси (инфляция хисобга олинмаганда) барча
пул тушумларининг сотиб
олинган актив нархига нисбати билан аникланади:
R
D
K
K
P
D
K
P
1
0
1
,
( )
бу ерда
R
- кайтим нормаси;
D
- дивиденд;
K
K
K
1
0
- капитал ортими;
P
- сотиб олинган актив нархи.
Активлар икки турга булинади: таваккалчилик билан боглик булган
активлар ва таваккалчилик билан боглик булмаган активлар. Биринчисини
таваккалчилик активи, иккинчиси таваккалчиликсиз актив деб кабул киламиз.
Таваккалчиликсиз активлар деганда киймати олдиндан маълум булган пул
тушумларини берувчи активлар тушунилади. Таваккалчилик
активлари - бу
шундай активларки, улардан тушадиган даромадлар кисман тасодифлар билан
боглик. Шунинг учун хам таваккалчилик активлари нархи таваккалчиликсиз
активлар нархидан паст булади.
Хар бир капитал куювчи икки вариантдан бирини танлаши керак булади:
таваккалчилик операциялари билан боглик булганда юкори фойда олиш (бу
ерда нафакат олинадиган фойдадан, балки куйилган капиталдан хам ажралиш
хавфи бор), ѐки таваккалчиликсиз операциялар билан боглик вариантни танлаб
паст фойда олишга рози булиш. Узбекистонда давлат заѐмларини
сотиб олиш
таваккалчиликсиз операция хисобланади.
Акциялар куп холда таваккалчилик билан богликдир. Масалан, фонд
биржасига куйилган жамгарма
B
га тену булсин. Унинг бир кисми, яъни
( )
b
кисми
(
)
0
1
b
жамгарма булсин, яъни фонд биржаси акциясига сарфлансин.
(
)
1
b
кисми хазина вексели сотиб олишга ажратилган кисми булсин. У холда
барча кимматбахо когозлар суммасидан олинадиган уртача
улчанган фойда
R
y
куйидагига тенг булади:
R
b R
b R
y
k
è í
1
2
,
( )
бу ерда
R
è í
- фонд биржасига куйилган (инвестирланган) куйилмадан олиниши кутиладиган
фойда (фонд биржаси акцияларидан олинадиган фойда);
b
- фонд биржасига куйилган жамгарманинг бир кисми;
(
)
1
b
- жамгарманинг хазина вексели сотиб олишга сарфланган кисми;
R
k
- хазина векселидан олинадиган таваккалчиликсиз фойда.
Фонд биржасида куйилган инвестициядан олинадиган фойда
R
è í
одатда
хазина векселидан олинадиган фойдадан катта булгани учун, яъни
R
R
k
è í
дан
(2)-тенуламани узгартириб ѐзамиз:
R
R
b R
R
y
k
k
è í
.
( )
3
324
Фонд биржасига куйилган куйилмадан
олинадиган фойданинг
дисперсиясини
è í
2
деб, стандарт четланишини
è í
деб белгилаймиз. У холда
уртача улчовли кутиладиган фойданинг стандарт четланиши
b
è í
га тенг:
y
b
è í
ва
b
y
è í
.
( )
4
Энди фонд биржасига
куйилган жамгарманинг кисми
( )
b
ни (3)-
тенуламага куйиб куйидагини оламиз:
R
R
R
R
y
k
k
y
è í
è í
.
( )
5
Ушбу тенглама бюджет чегараси булиб, таваккалчилик билан фойда
уртасидаги узаро богликликни ифодалайди (5-расм).
Стандарт четланиш
y
ошганда кутиладиган
уртача улчовли фойда
R
y
нинг хам ошишини 5-расмдан куриш мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: