O‘zbekiston respublikasi oliy va



Download 7,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet176/631
Sana23.02.2022
Hajmi7,22 Mb.
#121665
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   631
Bog'liq
543388c55c7b1

 
Bitiruv malakaviy ishlar. 
45. Xan A.A. Osnovnke napravleniya snijeniya izderjek proizvodstva na 
predpriyatii (na primere Otkrktogo aksionernogo obhestva «Bekabad sement»). – T.: 
TGEU, 2004.- 72 s. 
46. Usmonov Dj. M. Iste‘mol buyumlari bozorini davlat tomonidan tartibga 
solish. – T.: TDIU, 2004. – 75 b. 
47. Saidjalolov S.Sh. O‗zbekiston iste‘mol tovarlari taklifini
shakllanishining tashqi manbalari.- T.: TDIU, 2004. – 78 b. 
48. Nazarov M.T. Bozor iqtisodiyotida soliq tizimini takomillashtirish yo‗llari. 
– T.:, TDIU, 2005. -74 b. 
49. Djanaboyev D.K. Privlecheniye inostrannkx investitsii v ekonomike 
O'zbekistana.- T.: TGEU, 2005. -79 s. 
 
 
 


255 
 
 
 
 
«MIKROIQTISODIYOT» FANIDAN
12. TAYANCH KONSPEKT
I МАВЗУ. Микроиктисодиѐт фанининг мазмуни, максади ва вазифалари. 
Маъруза хажми 2 соат 
Режа: 
Фаннинг предмети ва вазифалари. 
1. 
Микроиктисодиѐт фанини урганиш усуллари ва услуби. 
2. 
Альтернатив харажатлар.
3. 
Ишлаб чикариш имкониятлари 
1. 
Ресурсларнинг чекланганлиги. Чекланган ресурсларни таксимлаш. 


256 
2. 
Бозор ва унинг иктисодий мохияти ва вазифалари. 
3. 
Бозор тизими ва инфратузилмаси – моддий неъматлар ишлаб 
чикаришнинг мухим шарти. 
4. 
Фаннинг предмети ва вазифалари. 
 
1.1. Бозор хакида тушунча 
Бозор - бу сотувчилар ва харидорлар уртасидаги махсулот сотиш ва сотиб 
олиш буйича эркин муносабатлар тизимидир.
Бозор - бу сотувчилар ва харидорларни учраштирадиган жой; улар 
уртасида келишилган нарх буйича товар алмашуви содир булади. Бозорда 
сотишни амалга ошириш учун маълум харажатлар килинади ва бу харажатлар 
бозор тугрисида ахборот олиш, шартномалар тузиш, учрашувлар утказиш, 
сотиб 
олинадиган 
товар 
ѐки 
хизматнинг 
микдорий 
ва 
сифат 
характеристикаларини аниклаш ва бошка турдаги харажатлар билан боглик. 
Бундай харажатлар трансакцион харажатлар булгани учун хам, бозорни 
трансакциялар мажмуаси деб хам караш мумкин. Бозорнинг узига хос 
хусусияти шундан иборатки, у даромадларни самарали фаолият курсатаѐтган 
субъектлар хисобига кайта таксимлайди, яъни замонавий технологиядан, 
чекланган ресурслардан самарали фойдаланаѐтган хужалик субъектлари
хисобига. 
Бозорлар узининг худудий масштабига кура локал, миллий ва халкаро 
бозорларга булинади. Олди-сотди объекти булиб, истеъмол товарлари, 
ресурслар, (мехнат, капитал, ер, тадбиркорлик кобилияти, ахборот) ва 
хизматлар хисобланади. Товарлар бозори билан бир каторда пул бозори 
(кимматбахо когозлар бозори) хам мавжуд. Бозордаги нархлар олди-сотди 
жараѐнида ѐки ундан олдин шаклланиши мумкин.

Download 7,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   631




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish