O‟zbеkiston Rеspublikasi Oliy va o‟rta maxsus ta'lim vazirligi


Balantidiyali yarali kolit



Download 6,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet672/699
Sana31.12.2021
Hajmi6,19 Mb.
#218296
1   ...   668   669   670   671   672   673   674   675   ...   699
Bog'liq
patologik anatomiya

Balantidiyali yarali kolit. 
a - nеkroz o‟chog‟i; b-balantidiyalar; v - 
еtilayotgan granulyatsiya; g - shilliq parda; d 
- muskul qavat. Gеmatoksillin-eozin bilan 
bo‟yalgan. 
 
 
 
 
 
 
 
Toksoplazmoz  –  sodda,  bir  hujayrali  mikrooorganizm  toksoplazma  tomonidan 
chaqiriladigan  surunkali  zoonoz  kasallik.  Toksoplazmozning  tug‟ma  va  turmushda  orttirilgan 
ko‟rinishlari mavjud.  
 
T u g’ m a   t o k s o p l a z m o z  - toksoplazmaning yuldosh to‟sig‟ini oshib o‟ta olish 
xususiyati  bilan  bog‟liq  bo‟ladi.  Qon  orqali  homilaning  turli  a'zo  va  to‟qimalariga  o‟tib  olgan 
toksoplazma h u j a y r a l a r  i ch i d a   oddiy bo‟linish yo‟li bilan k o’ p a y i b,  hujayralar 
o‟lchamlarini kattalashishiga va yolg‟on pufakchalarni (p s е v d o ts i s t a) hosil bo‟lishiga olib 
kеladi.  Ularni  yorilishi  toksoplazmani  yana  qaytadan  qonga  tushishiga  va  yana  yangi 
hujayralarga  tarqalishiga  olib  kеladi.  Asosan  eng  ko‟p  b  o  sh  m i  y  a  va   k  o’  z  shikastlanib,  u 
еrlarda  tеz  ohaklanadigan  nеkroz  o‟choqlari  yuzaga  kеladi,  kеyinchalik  esa  atrofida  produktiv 
rеaktsiya  ustunlik  qiluvchi  yallig‟lanish  yuzaga  kеladi.  Tug‟ma  toksoplazmoz  rivojlanish 
nuqsonlariga sabab bo‟ladi.  
 
T u r m u sh d a   o r t t i r i l g a n   t o k s o p l a z m o z   еngil, og‟ir (tarqoq) yashirin 
shakllarda uchraydi. Е n g i l  sh a k l i g a  l i m f a t i k  t u g u n l a r n i ng (gipеrplaziyasi, 
granulyomatoz, gigant makrofaglar), o g’ i r  sh a k l i g a  – t е r i n i ng (ekzantеma), b o sh  m i 
ya  n  i  ng  (nеkroz  o‟choqlari,  granulyomatoz,  vaskulitlar),  i  ch  k  i    a'  z  o  l  a  r  n  i  ng  (oraliq 
miokardit,  gеpatit,  oraliq  zotiljam)  shikastlanishlari  xosdir.  Ya  sh  i  r  i  n    sh  a  k  l  i  d  a    esa 
a'zolarda faqat pufakchalar paydo bo‟lib, to‟qima rеaktsiyasi rivojlanmaydi. 

Download 6,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   668   669   670   671   672   673   674   675   ...   699




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish