O’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi termiz davlat universiteti biologiya kafedrasi


-мавзу. Ўсимликлар қопламини классификациялаш



Download 3,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet213/260
Sana31.12.2021
Hajmi3,95 Mb.
#200446
1   ...   209   210   211   212   213   214   215   216   ...   260
Bog'liq
botanika

 
45-мавзу. Ўсимликлар қопламини классификациялаш 
(синтаксономия) 
Классификациялашнинг  аҳамияти.  Синтаксономия  ва  таксономия. 
Асосий  синтаксонлар  тўғрисида  тушунча.  Фитоценотик  континуум. 
Классификациялаш бўйича асосий йўналишлар. 
 
IV.  Амалий машғулотлар бўйича тавсия ва кўрсатмалар 
Амалий машғулотлар учун қўйидаги мавзулар тавсия этилади: 
1.  Микроскопнинг  тузилиши.  Пиёз  пўсти  эпидермаси  ҳужайрасининг 
тузилиши.  


 
130 
2.  Ҳосил қилувчи тўқима. Поянинг ўсиш конуси. 
3.  Бирламчи қопловчи тўқима - эпидерма. Пластидаларнинг хиллари.  
4.  Маржон  дарахти  поясининг  ўсиш  конуси  вақтинчалик  препаратда, 
перидермасини 
тайёр 
микропрепаратда 
аниқлаш. 
Акация 
дарахти 
пўстлоғининг тузилиши.  
5.  Бирламчи  механик  тўқима.  Колленхима  картошка  барги  бандида, 
склеренхима  каноп  поясидаги  толалари,  склероидлар  нок  мевасидаги  тош 
ҳужайралар.  Трахеидлар.  Найлар.  Элаксимон  найлар.  Ўтказувчи  най-толали 
боғламлар. 
6.  Илдизнинг бирламчи ва иккиламчи анатомик тузилиши. 
7.  Илдизмевалар анатомияси. 
8.  Бир ва икки паллали ўт ўсимликлар поясининг анатомик тузилиши. 
9.  Кўп йиллик дарахт ўсимликлар поясининг тузилиши. 
10. Баргнинг дорзовентрал ва изолатерал типдаги анатомик тузилиши. 
11. Гул. Гул морфологияси. Гул диаграммаси  ва формулаларини тузиш. 
12. Тўпгуллар ва уларнинг турлари. 
13. Уруғ. Бир ва икки паллали ўсимликлар уруғининг тузилиши. 
14. Мева типлари. Турли ўсимликлар меваларини таърифлаш. 
15. Кўк - яшил сувўтлари бўлими. 
16. Қизил сувўтлари бўлими. 
17. Яшил сувўтлари бўлими. Тенг хивчинлилар синфи. Вольвокслар тартиби. 
18. Протокклар тартиби. 
19. Улотрикслар, Эдогониумлар ва Сифонлилар тартиблари.  
20. Сифонокладиалар тартиби ва сувўтлари синфи. 
21. Маташувчилар синфи.  
22. Тилларанг сувўтлари бўлими. 
23. Сариқ - яшил сувўтлари бўлими. 
24. Диатом сувўтлари бўлими.  
25. Қўнғир сувўтлари бўлими.  
26. Пирофита сувўтлари бўлими. 
27. Шилимшиқлар бўлими. 
28. Замбуруғлар бўлими. Хитридиялар синфи. 
29. Оомицетлар синфи.  
30. Зигомицетлар синфи.  
31. Халтачали 
замбуруғлар. 
Гемиаскомицетлар 
кенжа 
синфи 
ва 
Плектомицетлар гуруҳи. 
32. Пиреномицетлар ва Дискомицетлар гуруҳлари. 
33. Базидияли замбуруғлар. Холобазидиялар кенжа синфи. 
34. Қоракуя ва занг замбуруғлари тартиблари.  


 
131 
35. Лишайниклар бўлими. 
36. Маршанциянинг (Marchantia polymorpha) тузилишини ўрганиш. 
37. Какку зиғири ўсимлигининг (Polytrichum commune) тузилишини ўрганиш. 
38. Чўқмоқ плаунининг (Lycopodium clavatum) тузилишини ўрганиш. 
39. Дала қирқбўғимининг (Eguisetum arvense) тузилишини ўрганиш. 
40. Оддий  ужовникнинг  (Ophioglossum  vulgatum)  тузилиши  ва  ривожланиш 
циклини ўрганиш. 
41. Сузувчи сальвиниянинг (Salvinia natans) тузилишини ўрганиш. 
42. Оддий қарағай (Рinus sylvestris) нинг тузилиши ва кўпайишини ўрганиш. 
43. Ёпиқ  уруғли  ўсимликлар  уруғмуртаги  ва  чангчисининг  тузилишини 
ўрганиш. 
44. Йирик гулли магнолиянинг (Magnolia grandiflora) тузилишини ўрганиш. 
45. Оқ нилуфарнинг (Nymphae candida) тузилишини ўрганиш 
46. Зиркнинг (Berberis) тузилишини ўрганиш 
47. Айиқтовондошлар 
оиласига 
(Ranunculaceaе
мансуб 
ўсимликлар 
тузилишини ўрганиш 
48. Атиргулдошлар (Rosaceae) оиласи вакиллари тузилишини ўрганиш 
49. Бурчоқдошлар (Fabaceae) оиласи вакилларининг тузилишини ўрганиш 
50. Гулхайридошлар (Malvaceae) оиласи вакиллари тузилишини ўрганиш 
51. Чиннигулдошлар 
(Caryophyllaceae)  оиласи  вакиллари  тузилишини 
ўрганиш 
52. Ёнғоқдошлар (Juglandaceae) оиласи вакиллари тузилишини ўрганиш 
53. Толгулдошлар (Salicaceae) оиласи вакиллари тузилишини ўрганиш 
54. Зирадошлар (Apiaceae) оиласи вакиллари тузилишини ўрганиш 
55. Итузумдошлар оиласи (Solanaceae) вакиллари тузилишини ўрганиш 
56. Ялпиздошлар (Lamiaceae) оиласи вакиллари тузилишини ўрганиш 
57. Шўрадошлар (Chenopodiaceae) оиласи вакиллари тузилишини ўрганиш 
58. Қоқиўтдошлар (Asteraceaе) оиласи вакиллари тузилишини ўрганиш 
59. Лоладошлар (Liliaceae) оиласи вакиллари тузилишини ўрганиш 
60. Ҳилолдошлар (Cyperaceae) оиласи вакиллари тузилишини ўрганиш 
61. Бошоқдошлар (Poaceae) оиласи вакиллари тузилишини ўрганиш 
62. Ҳаётий шаклларни ўрганиш. 
63. Ўсимликлар  қопламининг  ташқи  муҳит  шароитини  ҳосил  қилувчи 
омилларга таъсирини ўрганиш.  
64. Ўсимликлар қопламининг фитомуҳит ҳосил қилишини ўрганиш.  
65. Ўсимлик  жамоалари  структураси:  вертикал  ва  горизонтал  структурани 
ўрганиш.  
66. Биологик маҳсулот ва фитомассани ўрганиш.  
67. Синузияни ўрганиш. 


 
132 
68. Ўсимликлар ўртасидаги ўзаро муносабатларни ўрганиш  
69. Рақобат (тур ичида ва турлараро)ни ўрганиш.  
70. Ценопопуляцияларнинг ёшига кўра таркибини ўрганиш.  
71. Альфа – хилма-хилликни ўрганиш.  
72. Бета – хилма-хилликни ўрганиш.  
73. Гамма – хилма-хилликни ўрганиш. 
74. Фитоценотик континуумни ўрганиш.  
 
Амалий  машғулотлар  мультимедиа  қурилмалари  билан  жиҳозланган 
аудиторияда бир академик гуруҳга бир ўқитувчи томонидан ўтказилиши лозим. 
Машғулотлар  фаол  ва  интерактив  усуллар  ёрдамида  ўтилиши,  мос  равишда 
муносиб педагогик ва ахборот технологиялар қўлланилиши мақсадга мувофиқ. 

Download 3,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   209   210   211   212   213   214   215   216   ...   260




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish