O‗zbekiston respublikasi oliy va o‗rta maxsus ta‘lim vazirligi namangan davlat universiteti ijtimoiy-iqtisodiy fakul‘teti



Download 1,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet176/293
Sana24.08.2021
Hajmi1,63 Mb.
#155158
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   293
Bog'liq
sotsiologiya fanidan izohli lugat

MUHAMMAD  Ibn  Muso  al-Xorazmiy  (783,  Xorazm  —  850, 
Bag‗dod)–matematik,  astronom,  faylasuf.  Ilk  bilimlarini  Xorazmda  oldi. 
Otasi  saroy  a‘yonlaridan  bo‗lganligi  va  arab  xalifasi  abbosiylar  sulolasidan 
Horun  ar-Rashid  (hukmronlik  davri  786-809  y.)ning  o‗g‗li  Ma‘munning 
Xorazmga  noyib  (802-805  y.)  etib  taynlanganligi  va  o‗ziga  tengdosh  Muso 
al-Xorazmiyni  yaqin  safdoshlari  qatoriga  qo‗shganligi  yosh,  bo‗lajak 
olimning  taqdirida  muhim  rol  o‗ynadi.  809  y.da  Horun  ar-Rashid  vafotidan 
keyin katta o‗g‗li Amin taxtni egallaydi. 813 y.da Xalifa Amin o‗ldirilgandan 
so‗ng  Ma‘mun  (813-833  y.)  Bag‗dodda  xalifa  bo‗ladi.  Ma‘mun  ―Bayt  ul-
Hikma‖ (Ilmlar uyi) ga asos solib, o‗z davrining fozil-fuzalolariga homiylik 
qiladi.  o‗zi  tashkil  etgan  ―Bayt  ul-Hikma‖ga  do‗sti  X.ni  boshliq  qilib 
tayinladi.  X.  bu  lavozimda  umrining  oxirigacha  faoliyat  yurgizdi.  X.ga 
―Hisob  al-hind‖  (―Hind  hisobi‖)  nomli  risolasi  katta  shuhrat  olib  keldi. 
Risolada fan tarixida birinchi marta o‗nlik pozitsion sistema va uning amaliy 
ahamiyati  haqida  so‗z  boradi.  X.ning  o‗nlik  pozitsion  sistemasi  insoniyatga 
cheksiz  qulay  imkoniyatlar  yaratib  berdi.  Agar  mazkur  sanoq  tizimi 
bo‗lmaganida ilmiy tafakkur bu darajada takomil topishi amrimahol bo‗lardi. 
Mas.:  1180703051492863  raqami  o‗rta  asr  islom  olami  va  Evropa 
adabiyotlarida ―Ming  ming  ming  ming  ming besh  marta  va  yuz  ming  ming 
ming ming to‗rt marta va sakson ming ming ming ming to‗rt va keyin etti yuz 
ming  ming  ming  uch  marta  va  uch  ming  ming  ming  uch  marta  va  ellik  bir 
ming ming ikki marta va to‗rt yuz ming va to‗qson ikki ming va sakkiz yuz 
oltmish uch‖ deb o‗qilgan va yozilgan. Sonlarni bu taxlitda o‗qish va yozish 
matematika  fanining,  qolaversa,  matematika  b-n  bog‗liq  barcha  fanlarning 
rivojlanishiga  salbiy  ta‘sir  ko‗rsatayotgan  bir  paytda  X.  to‗qqiz  belgidan 
iborat  hind  raqami  yordamida  cheksiz  miqdorlarni  qayd  etuvchi  va  uni 
osonlik  b-n  ifodalovchi  sanoq  tizimini  kashf  etdi.  Hindlarning  to‗qqiz 
belgidan  iborat  raqamlar  tizimi  yaroqsiz  holatda  edi.  Chunki  bu  raqamlar 
mukammal sanoq tizimi bo‗lishi uchun ―sifr‖ (―nul‖) kashf etilib o‗z o‗rniga 
qo‗yilishi kerak edi. X. tomonidan ―O‖ (nul-sifr)ning kashf etilishi insoniyat 
ilmiy  tafakkurining  beqiyos  yutuqlaridan  biridir.  X.  tomonidan  yozilgan 
―Hisob al-hind‖ (―Hind hisobi‖) nomli risolada olti amal — qo‗shish, ayirish, 
ko‗paytirish,  bo‗lish,  darajaga  ko‗tarish  va  kvadrat  ildiz  chiqarish  kabilar 
mavjud.  X.ning  yana  bir  buyuk  xizmati  insoniyatga  algebra  fanini  tortiq 
qilganidir.  ―Algebra‖  atamasi  X.ning  ―Al-kitob  al  muxtasar  fi  hisob  al-jabr 
va-l-muqobala‖ning  (―Al-jabr  val-muqobala  hisobi  haqida  qisqacha  kitob‖) 
nomli  risolasidagi  ―al-jabr‖  so‗zining  lotincha  ifodasidir.  Bu  asar  lotin  va 
boshqa  Evropa  tillariga  tarjima  qilingan.  Algoritmlar  naz-yasi  ham  X.  nomi 


 
127 
b-n  bog‗liq.  ―Algoritm‖  atamasi  lotinchada  talaffuzda  ―DIXSI  Algoritmus‖ 
ekanligi  ma‘lum.  Xalifa  Ma‘mun  olimlar  oldiga  osmon  va  Erning  to‗liq 
xaritasini  tuzishni  vazifa  qilib  belgiladi.  X.  bu  ishlarga  rahbarlik  qildi. 
Xaritalar ―Majmui al-Ma‘mun‖ – ―Dunyo xaritasi‖ nomi b-n yuritildi va 840 
y.lar  atrofida  nihoyasiga  etkazildi.  Shu  munosabat  b-n  X.  jug‗rofiyaga  oid 
―Kitobi  surat  al-arz‖  nomli  asarini  yaratdi.  Bu  asarning  yagona  qo‗lyozma 
nusxasi qohiradan topilgan, ancha varaqlari yo‗qolgan. 22 ta xaritadan faqat 4 
tasigina  saqlanib  qolgan.  X.  Er  yuzini  Avesto  ta‘limotidagi  kabi  7  iqlimga 
bo‗lib  o‗rganishni  tavsiya  qiladi.  X.ning  tarixga  oid  asarlari,  xususan, 
―Xorazmning  mashhur  kishilari‖  asari  va  Abu  Rayhon  Beruniy  bu  asardan 
to‗rtta ko‗chirma olganligi bizga ma‘lum. Boshqa bir asarida payg‗ambarimiz 
Muhammad (s.a.v.)ning tug‗ilgan yili, oy va kuni shamsiy yil hisobi b-n 570 
y. 23 aprel ekanligini aniqladi. Bu ilmiy dalil barcha musulmonlar tomonidan 
e‘tirof etilgan. ―X. o‗z asarlari b-n SHarq va keyinroq Evropa riyozat ilmiga 
asos  soldi‖  (S.Tolstov).  Jahon  fani  tarixining  IX  a.  birinchi  yarmini  hech 
mubolag‗asiz X. davri deb atashimiz lozim.  
Xorazmiy  asarlari  xalqimiz  dahosini  olamga  asrlarga  osha  ko‗z-ko‗z 
qilayotgan va  hozir  ham  o‗z  qimmatini  yo‗qotmagan  bebaho  meros  sifatida 
qadrlidir.  

Download 1,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   293




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish