O`zbekiston respublikasi oliy va o`rta maxsus ta’lim vazirligi buxoro davlat universiteti maktabgacha va boshlang’ich ta’lim fakulteti



Download 4,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet309/358
Sana22.07.2022
Hajmi4,91 Mb.
#835505
1   ...   305   306   307   308   309   310   311   312   ...   358
Bog'liq
ona tili va adabiyoti

 
 
3-slayd 
Alla janri xususiyatlari 
 
 
 
 
 
BOLALAR FOLKLORI JANRLARI 
ALLALAR (
VOQEABAND 
(SYUJETLI) vaPAROKANDA
ALLALAR)
 
AYTIM-OLQISHLAR
ERKALAMA VA OVUTMACHOQ
lar 
TEGISHMACHOQLAR
MASXARALAMALAR
YALINCHOQLAR
QIZIQMACHOQLAR
HUKMLAGICHLAR
QAYTARMACHOQLAR
MASXARALAMALAR


293 
4-slayd 
 
 
 
 
 
 
 
5-slayd 
 


294 
 
 
 
 
 
 


295 
 
 
6-slayd 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


296 
 
 
 
 
 
 
1-slayd 
 
 


297 
 
 
2-slayd 
 
 
 
 
 
 
3-slayd 
 


298 
 
 
 
 
4-slayd 


299 
 
 
 
 
 
5-slayd 


300 
2-slayd 
3-slayd 
 
4-slayd 


301 
5-slayd 
6-slayd 


302 
 
 
XX asr boshlaridagi“usuli savtiya” maktablariochib o‘qituvchilik qilgan 
vao‘qish kitoblari yaratgan ma’rifatparvar pedagog-adiblar 
 
 
 
 
 
 
 
 


303 
2-slayd 
 
 
 
 
 
 


304 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3-slayd 
Abdulla Avloniy ijodining janriy arsenali

 
Darsliklar:
to‘rt qismdan 
iborat “Adabiyot yoxud milliy 
she’rlar”, “Birinchi muallim” 
(1911), “Ikkinchi muallim”(1912), 
“Turkiy guliston yoxud axloq” 
(1913), “Maktab gulistoni” (1915)
Sherlar:
- “Adabiyot yoxud 
milliy she’rlar”, 2-juzv; 
“Mardikorlar ashulasi”, “Vatan” 
(1916), “Maktab”, “Bog‘cha”, 
“Yalqov shogird tilidan”, 
“Tog‘lardan bir manzara”, 
“Millatga xitob”,“Ko‘klam keldi”, 
“Tovush” 
Maqolalari:
“Maqsad
va maslak”(1908), 
“Holimizga 
doir”(1908),“Hifzi lison”
A.Avloniy 
asarlari 
mundarijasi 
Taxalluslari:“Hijron
”, “MullaAbdulla”, 
“Nabil”, 
“Surayyo”,“Avloniy”,“Ind
amas”, “Chol”, “Shuhrat” 
Hikoya va masallari: 
“To‘g‘riliq”, “Yamonliq jazosi”, 
“Taqsim”, “Zar qadrin zargar 
bilur”, “Zuluk ila ilon”,”Ittifoq”, 
“Qalanfir ila cho‘l yalpizi”, 
“Saxiylik”, “Baxillik”, “Aqlli 
qarg‘a”, “Chin do‘st” 
Pesala
r
:“Advokatlik 
osonmi?” (1914), “Pinak” (1916), 
“Biz va siz” (1917), “Portugaliya 
inqilobi”, “Ikki muhabbat”, 
“Bo‘ron”, “To‘y0”, “S’ezd”, 
“Laylo va Majnun”, “O‘liklar”
Mеn A.Avloniyning: “Tarbiya biz uchun yo hayot, yo mamot,
yo najot, yo halokat, yo saodat, yo falokat masalasidir”, - 
dеgan fikrini mushohada qilaman. Buyuk 
ma'rifatparvarning bu so’zlari asrimiz boshida millatimiz 
uchun qanchalar muhim va dolzarb bo’lgan bo’lsa, hozirgi 
kunda biz uchun bunchalik, balki undan ham ko’ra muhim 
va dolzarbdir.

( I.Karimov) 
И.А.КАРИМОВ


305 
4-slayd 
 
 
 
 
 
 
Kеrak tarbiyat yoshlikdan dеmak, 
Ulug’ bo’lsa lozim kеlur g’am yеmak. 
Tug’ib tashlash bilan bo’lmas bola,bo’lg’ay balo sizga, 
Vujudi tarbiyat topsa bo’lur, ul rahnamo sizga,
,
Tarbiyani tug’ilgan kundan boshlamoq vujudimizni quvvatlantirmoq, 
axloqimizni kuchlantirmoq , zеhnimizni rivojlantirmoq lozim. 
A

A
v
lo
n
iy
n
in
g
 a
q
l,
 ilm

ta
rb
iy
a
 h
a
q
id
a
g

fik
rla
ri:
 
Tеmirchi bolasi tarbiyat topsa, bo’lur olim, 
Buzilsa xulqi, luqmon o’qli bo’lsa, bo’lg’usi zolim



306 
 


307 


308 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
G`afur G`ulom 
Hamid Olimjon 
XX asrning 30-80-
yillaridagi bolalar 
adabiyotining 
fenomen shoirlari 
Zafar 
Diyor 
Sulton 
Jo`ra 
Shukur 
Sa’dulla 
Q.Muham-
madiy 
Qudrat 
Hikmat 
Po`lat 
Mo`min 
Ilyos 
Muslim 
Tursunboy 
Adashboyev 
Safar 
Barnoyev 
Anvar 
Obidjon 
Miraziz 
A’zam 


309 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
G`afur G`ulom 
Oybek 
XX asrning 30-80-
yillaridagi bolalar 
adabiyotining 
fenomen 
yozuvchilari 
Shukur 
Sa’dulla 
Hakim 
Nazir 
Mirkarim 
Osim 
Nosir 
Fozilov 
Farhod 
Musajon 
Xudoyberd

To'xtaboev 
Safar Barnoev 
Anvar Obidjon 


310 
 
 
 
O`ZBEKISTON RESPUBLIKASI 
OLIY VA O`RTA MAXSUS TA’LIM VAZIRLIGI 
 
BUXORO DAVLAT UNIVERSITETI 
 
MAKTABGACHA VA BOSHLANG’ICH TA’LIM 
FAKULTETI 
 
MAKTABGACHA TA’LIM 
KAFEDRASI 
Ona tili va adabiyot 
fanining
adabiyot
qismi bo`yicha 
TARQATMA MATERIAL 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


311 
 
 
 
 
 
 
 
 


312 
 
 
 
 
 
 
 
 


313 
 
 
 
 
 
 
 


314 
 
 
 
 
 
 


315 
 
 
 
Тренинг «Ўрмонга сайр». 
 
«Кўзингизни юмиб, ўзингизни эркин хис қилинг ва қуйидаги 
манзарани тасаввур қилинг:
Тасаввур килинг, сиз ўрмонда кетяпсиз. Сиз бу ўрмонни тасаввур 
қилинг -– у ерда қандай дарахтлар, ўтлар, гуллар ўсаяпти, қандай 
хайвонлар бор, ёруғлиги қандай, қайси фасл. У ерда йўл борми, ёки йўл 
йўқ жойлардан юряпсизми?
Кейин сиз ердан чашка топиб олдингиз. Уни ҳам тўлиқ тасаввур 
қилинг – эскими, янгими, тозами, ифлосми, нимадан ясалган, ранги ва 
катталиги қандай?
Сайр қилишни давом этиб, сиз тўсиқга дуч келдингиз. Бу девор, 
канал, кулмак, дарё ёки бошқа нарса бўлиши мумкин. Бу вазиятда 
сизнинг кайфиятингиз ва хатти-харакатингиз … тўлалигича тасвирланг.
Кейин сиз уй ёнида пайдо бўлдингиз. У уй қандай? Сиз уйга кирасиз, 
диққат билан атрофга қараб, у ердаги жиҳозларни, ёруғлигини тасаввур 
қилинг ва уйдаги сизнинг харакатларингиз.
Уйдан чиқиб юришни давом этинг. Сиз ёввоий бўрига дуч 
келдингиз. Нима қиласиз? Бу вазиятдан қандай чиқиб кетасиз?
Бўри қочиб кетгач, сиз сайрни давом этиб кўлга дуч келдингиз. 
Кўлга яқин келганда сизнинг хатти-харакатингиз.
Ниҳоят, сиз узун баланд девор ёнида пайдо бўлдингиз. Унинг 
орқасида нима борлигини кўра олмайсиз. Сизнинг хатти-харакатингиз?
 
Ўйин калити:
Ў
рмон - бу жамият. Ўрмоннинг ҳолати сизнинг 
жамиятда яшаш қобилиятингизни кўрсатади. Бу ўрмон сиз учун қандай 
бўлса, сиз атрофингиздаги инсонлар олами шундай тасаввур қиласиз.
Чашка – бу сизнинг ўзингиз, сизнинг ўз қиёфангиз. У қандай: тозами, 
ёрқинми, қорамтирми, ифлосми?
Тўсиқ - сиз уни қандай енгасиз – бу қийнчиликлар билан курашиш 
қобилиятингиз.
Уй ва ундаги хатти-харакатингиз – бу оила ва оилавий 
муносабатларингиз.
Бўри – уни қандай енганингиз – бу ўз қўрқувингизни енга олиш 
қобилиятингиз.
Девор - бу ўлимни акс эттирувчи образ ва унга сизнинг бўлган 
муносабатингиз. 
 


316 
Xudoyberdi To’xtaboev: Bolalar — mening 
og’aynilarim 
Muallif 
Adib

Muborak 
kun

O'zbek 
tarixi, 
adabiyoti 
va 
madaniyati

TV, FOTO, VIDEO, AUDIO
17.12.2013 Izoh: 2 
17 декабрь – Машҳур болалар ёзувчиси Худойберди 
Тўхтабоев таваллуд топган кун
 
«Менга танишиш ва таржимага тавсия этиш учун тақдим 
этилган ёзувчилар орасида Худойберди Тўхтабоевнинг «Сеҳрли 
қалпоқча» номли асари юморга бой бўлганлиги ва фантазияси бениҳоя 
кенг бўлганлиги сабабли маъқул бўлди. Ушбу юмор ва фантазиядан 
итальян болалари ҳам баҳра олсин, деб мен ушбу асардан бир боб таржима қилиб бердим» 
— деб ёзган эди олис 1971 йилда италиялик жаҳонга машҳур болалар ёзувчиси Жанни 
Родари.
Худойберди Тўхтабоев
(1932.17.12, Ўзбекистон тумани) — Ўзбекистон халқ 
ёзувчиси (1991). Ўзбекистонда хизмат кўрсатган маданият ходими (1982). Қўқон пед. билим 
юртини (1949), Ўрта Осиё университетини тугатган (1955). Ўрта мактабда ўқитувчи ва 
директор (1955— 58), «Тошкент ҳақиқати» газетасида адабий ходим, бўлим мудири (1958—
62), «Совет Ўзбекистони» (1962—70) газетаси, «Гулистон» журналида (1970—72),«Ёш 
гвардия» нашриётида (1972) бўлим мудири ва бош муҳаррир ўринбосари (1974— 76), 
«Гулхан», «Ёш куч» журналларида бош муҳаррир (1977— 80), «Олтин мерос» халқаро 
хайрия 
жамғармаси 
бошқаруви 
раиси 
(1980—1998).
Худойберди Тўхтабоев дастлаб журналист сифатида танилган, фельетонлар ёзган. Илк 
ҳикоялар тўплами — «Шошқалоқ» (1961). «Фельетондан кейин» (1962), «Сир очилди» 
(1963), «Сеҳрли қалпоқча» (1964) сингари қиссалари, «Муҳаббат қўшиғи» (1967), 
«Жонгинам, шартингни айт» (1969), «Конизар юлдузлари» (1978), «Омонбой бн Давронбой 
саргузашти» (1974) ва бошқа асарлар муаллифи. «Сариқ девни миниб» романи (1968) 
ёзувчига катта шуҳрат келтирган. Шундан кейин «Сариқ девнинг ўлими» (1973), «Беш 
болали йигитча» (1976), «Қасоскорнинг олтин боши» (1981), «Йиллар ва йўллар» (1983), 
«Ширин қовунлар мамлакати» (1986), «Мунгли кўзлар» (1988), «Жаннати одамлар» (1996) 
романлари нашр этилди. Худойберди Тўхтабоев асарлари юморга бойлиги, болалар ҳаёти, 
уларнинг ўзига хос табиати, хусусиятлари, руҳий кечинмалари ниҳоятда жонли, қизиқарли 
ва болалар- боп йўсинда маҳорат бн тасвирланиши жиҳатидан ажралиб туради. Адиб ўзбек 
болалар адабиётини жаҳон миқёсига олиб чиққан ижодкорлардан биридир. Асарлари 
дунёнинг кўпгина тилларига таржима қилинган. Ҳамза номидаги Ўзбекистон Давлат 
мукофоти лауреати (1989).

Download 4,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   305   306   307   308   309   310   311   312   ...   358




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish