6.2.Тезкорлик. Тезкорлик инсоннинг ташки таъсирларга бир зумда жавоб кайтариш хамда тез харакатлар бажара олиш кобилиятидир. Спорт амалиётида тезкорлгж тезлик-куч сифатларининг узига хос шаклларида намоён булади. Асаб жараёнларининг харакатчанлиги, мушакка берилган асаб импульсининг амалга ошиш тезлиги ва самарадорлиги тезкорликнинг физиологик шартлари саналади. Тезкорлик сифатининг намоён булиши АТФ кискаришлар кувват манбаининг ресинтезини таъминловчи биокимёвий реакциялар тезлигига хам боглик. Катта тезлик билан харакатланиш да инсоннинг факат функционал хусусиятлари эмас, морфологик сифатлари: буйи, тана огирлиги хам катга ахамиятга эга.
Тезкорликни тарбиялашда кулланиладиган жисмоний машклар тузилишига кура махсус харакат куникмаларига якин булиши лозим. Бошкача айтганда, спорт ихтисослашуви доирасида тезкорликни ривожлантириш учун самарали воситалар сифатида техник жихатдан мукаммал хдракат шаклларини тилга олиш зарур булиб, улар максимал тезликда бажарилиши мумкин. Хар бир машкнинг давомийлиги шундай булиши керакки, охирига бориб унинг тезлиги пасаймасин. Тезлик пасайгач, машкни такроран бажариш уз маъносини йукотади: тезлик кутарилмайди. Толикиш асоратлари булган холда тезлик машкларини такрорлаш тезлик чидамлилигини ривожлантириш воситаси саналади. Болалик ва усмирлик даврида тезкорликни тарбиялаш воситалари турлича. Булар юкори тезликда бажариладиган умумривожлантирувчи машклар, уйинлар, уйин машклари. киска масофаларга югуриш ва бошкалар.
хулоса
Жисмоний тарбия тизими мустақиллик мафкурасига асосланган демократик жамиятнинг тинч қурилиши билан банд кишиларнинг жисмоний ва маьнавий қобилиятларини уйғун равишда ривожлантиришдек олижаноб мақсадга хизмат қилади. Жисмоний тарбия тизимининг афзалликлари –бу фақат имкониятлардир, бу имкониятларни реалликка айлантириш, рўёбга чиқариш учун кишиларнинг оқилона ва астойдил фаолияти керак, давлатимиз жисмоний тарбияни бевосита амалга оширишни ҳамда унга раҳбарлик ыилишни ишониб топшириб қўйган кишилар аввало оқилона ва астойдил фаолият кўрсатишлари керак. Акс ҳолда жисмоний тарбия тизимининг имкониятларидан фойдаланилмайди, бу эса демкоратик жамиятга маънавий талафот етказадиган муваффақиятсизлик ва мағлубиятларнинг сабаби бўлиши мумкин.
Жисмоний тарбиянинг тизими ўзининг асл йўллари билан ривожланар экан, бошқа халқлар томонидан жисмоний тарбия соҳасида эришилган маданий муваффаыиятлардан четда туролмайди. Бу тизим ўтмишдаги ва ҳозирги жамики яхши ютуыларни танқидий қайта ишлаб чиқади ҳамда бу муваффақиятлардан ўз олдида турган вазифаларни бажариш учун фойдаланади.
Жисмоний тарбиянинг миллий тизими тарбия воситаси, халнинг сиҳат-саломатлигини мустаҳкамлаш воситаси сифатида, уларни меҳнатга ва мудофаага тайёрлаш воситаси сифатида мустақил Ватанмизнинг қудратини ривожлантириш ва мустаҳкмлашга фаол ёрдам беради.
Кадрлар тайёрлаш миллий дастурида жисмоний тарбия тизиминиривожлантириш масаласига ҳам алоҳида эҳтибор берилган. Дастурда маьнавий бойлик, ахлоқий поклик ва жисмоний камолотни уйғун равишда бирга қўша олган янги кишини-комил инсонни тарбиялаш имкониятлари ортиши ҳақида фикр юритилади. Дастурда вазифагина қўйилмай, балки шахснинг интеллектуал, маьнавий ва жисмоний жиҳатдан гармоник ривожлантиришнинг янги сифат даражаси ҳам белгиланган. Мустақил юрт
кишиси ҳвар жиҳатдан мукаммал ва комил инсон бўлиши керак. Камолот талаблари меҳнатнинг характерини ўзгартириш заруратидан келиб чиқадиган обьектив талаблар бўлиб, мустақиллик даврида давлат ва халқ олдида турган асосий иқтисодий вазифани ҳал этиш учун катта аҳамиятга моликдир.
Кадрлар
Do'stlaringiz bilan baham: |