O'zbekiston respublikasi oliy va o'rta mahsus ta'lim vazirligi cm. Mustafayev, O'. A. Ahmedov, M. S. Mustafayeva, M. T. Yulchiyeva



Download 1,07 Mb.
bet78/100
Sana24.02.2022
Hajmi1,07 Mb.
#197838
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   100
Bog'liq
BOTANIKA

Назорат саволлари

  1. Устунсимон ва лабсимон ҳужайраларнинг ўзаро фарқи нимада?

  2. Баргнинг ўтказувчи най боғламлари қандай тузилган?

  3. Нима сабабдан ксилема баргнинг уст томонига йўналган ҳолда жойлашган?

  4. Мезофилнинг тузилишини тушунтириб беринг.

  5. Микроскопда барг юзасини қандай аниқлаш мумкин?

  6. Баргнинг қандай хусусиятлари унинг ксерофиллигидан далолат беради?

Репродуктив ёки генератив логанлар.
Гулли ўсимликларнинг гули, уруғи ва меваси одатда репродуктив ёки генератив органлар деб юритилади.
Гул (Flos) ўсимликнинг жинсий кўпайиши учун мослашган шакл ўзгаришига учраган қисқарган новда.
Гулнинг поя қисми гул банди ва гул ўрнидан иборат. (расм ХРЖ103) бўлиб, шаклан турли–туман ботиқ қабариқ ва конус шаклида бўлиши кузатилган. Гул ўрнига шакли ўзгарган гул барглар –гулкосача гултож, чангчи, уруғчи бирикган. Кўпчилик ҳолларда бу органлар давра (мутовка) ҳосил қилган ҳолда жойлашган бўлади. Гул қисмлари мутовка шаклида жойлашган гуллар циклли гуллар деб юритилади.
Аксарият ҳолларда гул қисмлари беш (ёки тўрт) давра ҳосил қилган ҳолда жойлашади: косача барг бир давра, тож барг бир давра, чанглар (андроцей) икки ёки бир давра ва ниҳоят уруғчи (геницей) бир давра ҳосил қилади. Айрим ўсимликларни гул тузилиши бу қоидага мос келмаслиги айрим ўсимлик гуруҳларида масалан: дуккакдошлар, лабгулдошлар, айиқтовондошлар оилаларига мансуб турларнинг гул қисмлари ўзгача тузилишга эга.
Гулбарглари спирал жойлашган гуллар ациклик гуллар деб юритилади. Бундай гулларнинг гул қисмлари сон жиҳатидан аниқ бўлмайди.
Гул ўсимликнинг муҳим органи ўсимликлар систематикасида гул қисмлари уларнинг тузилиши ва жойланишини билиш ниҳотда муҳим, чунки гулнинг умумий тузилиш режаси ҳарбир ёпиқ ўруғли ўсимликнинг табий гурухларида ўз ҳолича ва уларнинг ухшашлик ҳамда фарқли белгилари турни аниқлашда муҳим. Ҳозирги замон ўсимликлар систематикаси тур тавсифини беришда унинг тузилиши ва ривожланиш қонуниятрини ҳисобга олади. Ўсимликлар систематикасида турни, таксон сифатида биридан бошқасини фарқлашда айниқса гул, уруғ ва меванинг тузилиши айниқса туркум оила ва қабила класифакациясини тузилишда муҳим омил ҳисобланади.

Download 1,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish