O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧИЗЕЛЛАШ — тупроққа ишлов 
бериш усулларидан бири; тупроқни 
юмшатиш, аралаштириш, бегона ўтлар 
илдизини йўқотиш вазифасини бажа-
ради. Ч. учун тиркама ва осма чизел-
лар осма ёки тиркама бороналар би-
лан бирга ишлатилади. Тупроғи оғир, 
яхоб бериш ёки шўр ювишда ҳайдалма 
қатлами зичлашиб кетган ерларда 1—2 
марта Ч. ўтказилади. Чунки бороналаш 
тупроқни кутилган даражада юмша-
тиш ва уқалантиришга имкон бермайди. 
Ч.ни етилган тупроқ чуқурлиги (12—14 
см)да кўллаш лозим. Ч.да экишга қадар 
далага минерал ўғитлар солинадиган 
бўлса, иш қуроллари иш органлари ораси 
25—30 см қилиб, экиш қаторига нисба-
тан кўндаланг йўналишда ўрнатилади. 
Ч., айниқса, картошка ва б. илдизмевали 
экинларда яхши самара беради, уларнинг 
ҳосиддорлиги 15—20% га ошади.
Бегона ўтлар куп ўсган ерларни Ч.да 
ясси (ётиқ) кесмали чизель қўлланилади. 
Тароқлаб йиғилган илдизпоялар дала 
ташқарисига чиқарилиб, ёқиб юборила-
ди. ЧИЗИҚ — 1) ёзадиган, чизадиган ёки 
юқадиган нарсалар қолдирган ингичка 
из. Mac, қалам ёки бўр билан чизилган-
да пайдо бўладиган йўл; 2) нарсаларнинг 
чегарасини, жойлашишини ёки бориши-
ни кўрсатувчи йўналиш. Маc, реактив са-
молёт учганда двигателининг орқасидан 
чиқадиган тутун изи; 3) математикада — 
сиртнинг икки қўшни соҳасидаги умумий 
қисм. Аналитик геометрияда текисликда-
ги Ч. нуқталарнинг координаталари ора-
сидаги тенгламалар билан ифодаланади. 
Тўғри бурчакли координаталар тизимида 
Ч. тенгламаларнинг турига қараб ажрала-
ди. Агар тенглама Ғ(х, у)= 0 кўринишида 
бўлса, у ҳодда ятартиблиалгебраик эгри 
чизиқ деб аталади (бунда Ғҳх, у) — х, у 
га нисбатан лдаражали кўпҳад). 1тартиб-
ли Ч. тўғри чизиқ бўлади. Конуссимон 
кесим, эллипслар (шу жумладан, айлана-
лар), гиперболалар ва параболалар 2тар-
тибли Ч.лар жумласига киради. Алгебра-
ик бўлмаган Ч.ларга мисоллар: триго-
нометрик функцияларнинг графиклари
логарифмик ва гиперболик функциялар, 
циклоида, гипоциклоида, эпициклоида 
ва кохлеоида. 
ЧИЗИҚЛИ АЛГЕБРА — мат.нинг 
чизиқли фазолар ва уларнинг чизикли 
акслантиришларини ўрганувчи бўлими. 
Ч. а.нинг ривожланиши 19-а.да чизиқли 
тенгламаларнинг умумий назарияси ву-
жудга келиши билан бошланди. Чизик-
ли тенгламаларни ўрганиш жараёнида 
қўллана бошлаган аниқловчи (детерми-
нант) векторлар, матрицалар каби ту-
шунчалар мат.да ўзаро қўшиш ва скаляр-
га кўпайтириш мумкин бўлган объектлар 
алоҳида ўрин тутишини англашга, улар-
ни бошқа конкрет хоссаларидан ажрал-


www.ziyouz.com кутубхонаси
83
ган ҳодда ўрганишга олиб келди. 19-а. 
охирида иккинчи тартибли сиртларнинг 
тенгламаларини каноник (энг содда) 
кўринишга келтириш масаласи Ч.а. ма-
саласидан иборат эканлиги аниклангач, 
Ч.а. кўп ўлчовли фазо аналитик геоме-
трияси билан қўшилиб кетди ва чизикли, 
бичизикли, квадратик формалар, чизик-
ли алмаштириш ва акслантириш, Евклид 
фазоси, проектив фазо тушунчалари би-
лан бойиди.
Дифференциал геом. ва механи-
ка эҳтиёжи билан Ч. а. да векторларни 
умумлаштирувчи тензорлар, чизиқли ва 
бичизикли формаларни умумлаштирув-
чи яримчизикли форма тушунчалари ки-
ритилди. Ч.а.нинг тензорлар алгебраси
яримчизиқли алгебра каби бўлимлари 
вужудга келди.

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish