O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd


Ч.т.рус геологи ва географи, Шарқий  Сибирнинг тадқиқотчиси И.Д. Черский  номи билан аталган. ЧЕРЧИЛЛ



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

62
Ч.т.рус геологи ва географи, Шарқий 
Сибирнинг тадқиқотчиси И.Д. Черский 
номи билан аталган.
ЧЕРЧИЛЛ Уинстон Леонард Спен-
сер (1874.30.11, Бленим, Оксфордшир 
— 1965.24.1, Лондон) — Буюк Британия 
давлат арбоби, Консерваторлар партия-
сининг раҳбари (1940—55). Сандхерст 
ҳарбий кавалерия мактабини тугатган. 
1896—98 й. ларда Ҳиндистоннинг шим.
ғарбий чегарасида қўзғолон кўтарган 
қабилаларни бостиришда қатнашган. 
1896 —98 й.ларда Ҳиндистонда хизмат 
қилган. 1900 й. Консерваторлар парти-
ясидан парламентга депутат қилиб сай-
ланган. Мустамлака ишлари (1906—28; 
1921—22), Савдо (1908—10), Ички иш-
лар (191011), Ҳарбий денгиз (191115), 
Ҳарбий таъминот (1917—18), Молия 
(1919—21), Ҳарбий ва авиация вазири 
(1924—29) лавозимларида ишлаган.
Буюк Британия иккинчи жаҳон 
урушшъ киргач, 1939 й.сент.да Н. Чем-
берлен хукуматида Ҳарбийденгиз вазири 
бўлиб тайинланди. 1940 й. Н. Чемберлен 
истеъфога чиққач, Ч. коалицион хукумат 
бош вазири. Ч. ҳукумати гитлерчилар 
Германиясига қарши биргаликда кура-
шиш тўғрисида СССР билан имзоланган 
битим (1941 й. июль) ва иттифоқчилик 
тўғрисидаги шартнома (1942 й. май)га 
қарамасдан СССРни кучсизлантириш 
мақсадида иккинчи фронгшт белгилан-
ган муддатда очмаган. Ч.СССР, АҚШ, 
Буюк Британия давлат бошлиқларининг 
Теҳрон (1943), Ялта ва Потсдам (1945) 
конференциялари қатнашчиси. 1945 й. 
парламент сайловларида Консерватор-
лар партиясининг мағлубиятга учраши 
туфайли Ч. хукумати истеъфога чиққан. 
1951—55 й.ларда яна бош вазир. Ч. 1955 
й. истеъфога чиққан ва умрининг охи-
ригача вакиллар палатасининг аъзоси 
бўлган. Бир канча тарихиймемуар асар-
лар муаллифи. Адабиёт буйича Нобель 
мукофоти лауреати (1953).
ЧЕРЧИЛЛ — Канаданинг марка-
зий қисмидаги даре. Уз. 1400 км (Бивер 
ирмоғи билан бирга 2000 км дан зиёд). 
Ҳавзасининг майд. 282 минг км2. Буюк 
текисликлардан оқади ва кенг ўзан ҳосил 
қилиб Гудзон қўлтиғига қуйилади. Ч. 
системасида кўл кўп. Йирик ирмоғи — 
Бивер. Ўртача сув сарфи 1200 м3/сек., 
баҳорда тошади. Нояб. дан июнгача муз-
лайди. Сув омборлари ва ГЭС қурилган. 
Куйилиш қисмида Черчилл порти жой-
лашган. 

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish