O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧЕРЕПИЦА (рус.) — асосан, бино 
томига ёпиш учун ишлатиладиган ку-
рилиш материали. Ч.ларнинг аксарияти 
сопол ва цементкум крришмасидан тай-


www.ziyouz.com кутубхонаси
52
ёрланади. Сопол Ч.лар 1000— 1100°С 
трада куйдириш йўли билан, цементқум 
қоришмали Ч.лар эса механик пресслар 
ёрдамида тайёрланади. Ч. нишаби ка-
мида 30° ли том устига ўрнатилган ёғоч 
рейкаларга бирбирига илаштириб териб 
чиқилади. Ўзбекистонда кам тарқалган, 
лекин кейинги йилларда пластмасса, ме-
талл ва б. материаллардан тайёрланган 
Ч.лар пайдо бўла бошлади.
ЧЕРЕПОВЕЦ — РФ Вологда вило-
ятидаги шаҳар. Вологда—Балтика сув 
йўлида. Т.й. станцияси. Рибинск сув ом-
боридаги порт. Аҳолиси 311,9 минг киши 
(2002). Ч. — кора металлургиянинг йи-
рик маркази. Киме, кемасозликкема таъ-
мирлаш, махсус автомобиль жиҳозлари, 
механика здлари, фанерамебель кти, три-
котаж, тикувчилик фкалари мавжуд. Ку-
рилиш материаллари ишлаб чиқарилади. 
Пед. инти, ўлкашунослик музейи (бадиий 
бўлими билан), В.В.Верешчагин уйму-
зейи (Ч.да туғилган) фаолият кўрсатади.
Ч. 14-а.дан мавжуд бўлган Воскресе-
нье монастири яқинида слобода сифати-
да вужудга келган. 1777 й.дан Новгород 
ноиблиги шахри, 1780 й.дан Новгород 
губернясининг уезд шаҳри. 1918—27 
й.ларда Череповец губерняси маркази. 
ЧЕРИК (санскритча ksatrika — 
кўшин, лашкар) — 1) Турк хоқонлиги (6—
8-а.лар), Қорахонийлар, Салжуқийлар, 
Чингизийлар, 
Темурийлар, 
Шайбо-
нийлар, Хива ва Бухоро хонликларида 
ҳарбий юриш вақгида туман, вилоят, 
ўлка ва улуслардан олий ҳукмдор томо-
нидан чиқарилган фармонга мувофиқ 
йиғиладиган мунтазам кўшин. Ч., асосан, 
отлиқ, қисман пиёда қисмлардан ташкил 
топган. Ч.ни белгиланган жой (миод ери)
га тўплаш вазифаси олий бош қўмондон 
адъютанти — тавочи зиммасига юкла-
тилган. Ч. ўнлик, юзлик, минглик ва ту-
манларга тақсимланган ва уларга ўнбеги, 
юзбеги, мингбеги ва туманбегилар сар-
дорлик қилган. Бухоро хонлигида номун-
тазам қўшин қора Ч. деб номланган; 2) 
Усмонийлар салтанатида 1362 й. Мурод I 
томонидан жангда асирга олинган ва мах-
сус тарбияланган насроний ўсмирлардан 
тузилган алоҳида мунтазам ҳарбйй қисм. 
Тарихда «йени чери» («янги қўшин») 
номи билан шуҳрат топган (қ. Яничар-
лар).

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish