O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧАҚИҚ ЖИНСЛАР - чўкинди тоғ 
жинслари; турли тоғ жинслари (магма-
тик, метаморфик ёки чўкинди тоғ жин-
слари) ҳамда минераллар (кварц, дала 
шпатлари, слюдалар, баъзан глауконит, 
вулкан шишаси ва б.) бўлаклари, пар-
чаларидан ташкил топган. Ч.ж.нинг це-
ментлашган, цементлашмаган ва ғовак 
турлари мавжуд. Цементлашган Ч.ж.да 
карбонатлар (кальцит, доломит), кремний 
оксидлари (опал, халцедон, кварц), темир 
оксидлари (лимонит, гётит ва б.), гилли 
минераллар ва б. боғловчи материал ва-
зифасини ўтайди. Ч.ж.да кўпинча орга-
ник қолдиқлар, моллюска чиғаноқлари, 
дарахтларнинг тана ва шохлари ва б. 
бўлади. Ч.ж., асосан, структурали белги 
— жинс бўлаклари, парчалари, зарра-
лар ўлчамига кўра таснифланади: йирик 
чақилган жинслар ёки псефитлар, зарра-
ларининг ўлчами 1 мм дан ортиқ (цемент-
лашмаган жинслар: палахса, ғўлатош, 
чағир тошлар, майда ва йирик шағаллар; 
цементлашган жинслар — конгломерат, 
брекчия, гравелит ва б.); қум жинслар ёки 
псаммитлар, заррачаларининг ўлчами 
1—0,05 мм (қум ва қумтошлар); чангси-
мон жинслар ёки алевритлар, заррачала-
рининг ўлчами 0,05—0,005 мм (алеврит-
лар ва алевролитлар); гилли жинслар ёки 
пелитлар зарраларининг ўлчами 0,005 
мм дан кам (гиллар, аргиллитлар ва б.) 
бўлган жинсларга ажратилади. Ч.ж.га 
вулкан жинслари ҳам киради. Олтин, 
платина, қимматбаҳо тошлар сочмалари, 
қалай, вольфрам минераллари, камёб ва 
радиоактив элементлар даре ва денгиз 
кумларида учрайди. Ч.ж.дан қурилиш 
материали сифатида, қумдан — шиша ва 
металлургия саноатида фойдаланилади. 
ЧАҚМОҚ — атмосферада юз бера-
диган учқунли электр разряди. Булутлар 
билан булутлар орасида ёки будутлар 
билан ер орасида ҳосил бўлади. Ч. ҳосил 
қилувчи 
момақалдироқ 
булутининг 
электр зарядлари 10—100 Кл бўлиб, унга 
сабаб электр зарядларининг бирбирига 
таъсирлашувидир. Ч. чаққанда атроф бир 
зум ёришиб кетади. Узунлиги бир неча 
км, диаметри бир неча ўн см, давомийли-
ги секунднинг ўнларча улушига тенг, ток 
кучи 100 кА гача бўлиши мумкин. Бундай 
чизикли Ч. билан бирга баъзан шарси-
мон Ч. ҳам чақади. Ч., асосан, баҳор ва ёз 
фаслларида кузатилади. Момақалдироқ 
билан бирга юз беради (яна қ. Яшин).

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish