O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧАҚАР 
МАСЖИДИ — 
Марғилондаги 
меъморий 
ёдгорлик 
(1911); хонақоҳ, айвон ва хўжалик би-
ноларидан иборат бўлган. Бизгача бино-
нинг айвон қисми сақланган. Айвоннинг 
уч томони ёпиқ, шифти тўсинлар ёрдами-
да тўғри тўртбурчакларга бўлиниб, улар-
нинг ҳар бирига гуллар солинган гул-
донлар ишланган, рангбаранг нақшлар 
билан серҳашам безатилган.
ЧАҚИЛИКАЛОН Зарафшон 
тизмасининг ғарбий қисмидаги тоғ тиз-
маси. Шарқда Зарафшон дарёсининг 
чап ирмоғи (Мағиёндарё)дан бошланиб, 
ғарбга Тахтақорача довонигача тахм. 
70—75 км га чўзилган. Эни 15—20 км. 
Бал. 2000—2500 м. Энг баланд жойи 
унинг шарқий қисмида (2936 м), ғарбида 
эса 2388 м дан ошмайди. Ч. ассиметрик 
тузилишга эга. Шим. ён багри тик, қояли. 
Сувайирғич қисмида платосимон юзалар 
учрайди. Ғарбий чеккасининг сувайирғич 
қисмида Қирқгоғ платоси мавжуд. Ч. гер-
цин бурмаланиши даврида шаклланган. 
Мезозойда кўтарилган тоғлар емирилган. 
Ҳоз. кўриниши янги текгоник ҳаракатлар 
натижасида вужудга келган. Тектоник 
жиҳатдан антиклинорий структура. Тиз-
ма, асосан, силур ва девон даври чўкинди 
тоғ жинслари (оҳактош ва доломитлар)
дан ташкил топган. Ч. иклими қурғоқчил. 
Ёзи анча илиқ, қиши совуқ. Ўртача йил-
лик тра 12,0°— 12,3°. Йиллик ёғин 800 
мм (Омонқўтонда), тоғ ён бағирларида 
550 мм дан ошмайди. Ч.дан бошланади-
ган дарёлар (Қорасув, Ургутсой, Камон-


www.ziyouz.com кутубхонаси
37
гарон, Омонқўтонсой ва б.) Зарафшон ва 
Қашқадарё дарёлари ҳавзасига мансуб.
Ч. тизмаси ҳудудида, асосан, жи-
гарранг тупроқлар тарқалган, тоғ олди 
қисмларида бўз тупроқлар учрайди. 
Тизма ҳудуди адир ва тоғ ўсимликлари 
минтақасига киради. Мезоксерофил ва 
эфемер ўсимликлар ўсади. Тизманинг 
шим. ён бағрида ёнғоқ, ёввойи олча ва б. 
дарахтлардан ташкил топган ўрмонлар 
мавжуд. Ч.да кўплаб карст рельеф шак-
ллари (каррлар, карст воронкалари, 
ботиқлари, қудуқлар, шахталар, ғорлар) 
вужудга келган. Ч.нинг Қирқтоғ платоси-
да Киев три бор. 
ЧАҚИРИМ (чақирмоқ сўзидан) — 
қад. узунлик ўлчов бирлиги. Қадимдан 
Ўрта Осиёда катта масофаларни ўлчаш 
учун қўлланиб келинган. Қиймати 1200 
қадамга тенг. Агар бир қадам ўртача 
0,75 м эканлиги ҳисобга олинса, унда 14. 
=12000,75=900 м =0,9 км га тенг. Бирок 
19-а. охиридан бошлаб чоп этилган ада-
биётларда 1 Ч. 1500 газ га тенг эканлиги 
ҳақида маълумотлар учрайди. Бунда газ-
нинг 0,71+0,72 м эканлиги ҳисобга олин-
са, 1Ч.=1500(0,71+0,72) = 1,065+1,08 
км. Чор Россиясининг 1894 й.да рус 
ўлчов бирлигига ўтиши тўғрисидаги 
кўрсатмаси чиққан давргача 14.=0,9 км, 
ундан кейин 1 Ч.=1,06+1,08 км га тенг 
бўлган. Ҳоз. вақгда 1 Ч. де ганда 1 км ту-
шунилади. 

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish