O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧАНДРАСЕКАР (Chandrasekar) 
Субрахманьян (1910.18.10, Лаҳур, 
Ҳиндистон — 1995) — америкалик фи-
зик ва астрофизик; миллати хинд. Лон-
дон Қироллик жамияти аъзоси (1944), 
Америка фан ва санъат академияси
АҚШ миллий ФА аъзоси. Мадрас уни-
верситетини тугатган (1930). Кембриж 
университетида ишлаган (193336). 1936 
й. АҚШ га кўчиб ўтган (1953 й.дан АҚШ 
фуқароси) ва 1937 й.дан Йерк расадхона-
сида, Чикаго университетида (1942 й.дан 
проф.) ишлаган. Асосий илмий ишлари 
юддузлар тузилиши, юлдузлар атмосфе-
раси ва динамикасини тадқиқ қилишга, 
математик физика (стохастик жараёнлар 
назарияси)га оид. Оқ митти юлдузлар на-
зариясини яраттан ва уларнинг максимал 
массаси (Ч. чегараси) ни, юлдуз изотер-
мик ядросининг массаси (Шенберг — Ч. 
чегараси)ни топган. Нурланиипжят уза-
тилиш назариясида, юддузлар динами-
касида, магнит гвдродинамикасида, му-


www.ziyouz.com кутубхонаси
21
возанатли фигуралар ва қора туйнуклар 
назариясида фундаментал натижалар ол-
ган. Нобель мукофоти лауреати (1983; У. 
Фаулер билан ҳамкорликда). 
ЧАН 
КАЙШИ 
(Цзян 
Цзеши) 
(1887.31.10, Финхуа, Чжэцзян вилояти 
— 1975.5.4, Тайбэй) — Хитойдаги го-
миньдан маъмуриятининг раҳбари (1927 
й.дан). Баодин ва Токиодаги ҳарбий ака-
демияларни тугатган. 1927 й. 12 апр.да 
ҳарбий тўнтариш қилиб мамлакатда дик-
таторлик тузумини ўрнатган. 1931 й.дан 
Гоминьдан (миллатчи) партияси раҳбари, 
2-жаҳон урушида Япония таслим бўлгач, 
Хитой коммунистик партиясининг коа-
лицион ҳукумат тузиш ҳақидаги такли-
фини рад этиб, мамлакатда фуқаролар 
урушини бошлаб юборган (1946, июнь). 
1949 й. охирида Тайванга қочган ва у 
ерда гоминьданчилар ҳукуматини тузган. 
ЧАНОҚ, тос — гавда скеле/иининг 
пастки қисми. Ч. одамда оёқларни, сут 
эмизувчиларда эса орқа оёқларни, танага 
бирлаштиради. Ч. умуртқа поғонаси ва 
тананинг юқори қисми учун таянч вази-
фасини бажаради; Ч. ўнг ва чап номсиз Ч. 
суяклари ҳамда думғаза ва дум суяклари-
дан ҳосил бўлади.
Ч. суяклари бирбирига олдидан қов 
симфизига ўхшаб, орқадан эса жуфт 
думғазаёнбош бўгимлари кўринишида 
думғазага бирлашади. Ҳар бир номсиз 
суяклар (ўсиш даври охирида қўшилиб 
кетади) ёнбош, қуймуч ва қов суяклари-
дан ташкил топади. Улар бирлашиш жой-
ининг ташқи томонида қуймуч косаси 
жойлашади.
Ч. тузилишининг жинсий хусусият-
лари бор. Аёлларда Ч. эркакларникига 
нисбатан бир қадар кенг ва калта бўлади. 
Катта ва кичик Ч. бор. Катта Ч. олдидан 
қорин олд девори юмшоқ тўқималари би-
лан, орқадан умуртқа поғонаси, ёндан ён-
бош суяк қанотлари билан, кичик Ч. ол-
дидан қов суяклари, орқадан думғаза ва 
дум суяги, ёндан қуймуч суяги ва юмшоқ 
тўқималар билан ўралган. Катта Ч.да 
қорин бўшлиғи пастки қисмидаги аъзо-
лар, кичик Ч.да тўғри ичак, қовуқ, эрка-
кларда простата бези ва уруғ пуфаклари, 
аёлларда бачадон ва унинг ортиқлари 
ҳамда қин жойлашган. Ч. суякларида 
орқа томондан орқа ва умуртқа поғонаси 
мускуллари, олдидан қорин мускуллари 
бирлашади. Оёқ мускуллари ҳам Ч.дан 
бошланади. Думбанинг катта мускули 
Ч. соҳасидаги энг катта мускул хисобла-
нади. Ёнбошнинг ички жуфт артерияла-
ри Ч. девори ва ундаги ички аъзоларни 
қон билан таъминлайди; думғаза нерви 
чигалларининг шохчалари иннервация 
қилади.
Ч. синиши Ч.нинг хавфли шикаст-
ларидан хисобланади. Ч. чикиши кам 
учрайди; лекин болаларда Ч. шикастла-
ниши натижасида бойламлар узилиши, 
чаноксон бўғими чиқиши кўпроқ кузати-
лади. Туғруқ вақтида баъзан Ч.нинг қов 
бирикмаси узилиши мумкин. Қуймуч 
косаси синганда кўпинча сон чиқади. Ч. 
касалликларига қон орқали тарқаладиган 
(гематоген) остеомиелит (бунда, одатда, 
ёнбош суяги қанотлари ва думғаза зарар-
ланади), бруцеллёз ва ревматоид артрит-
ца думғазаёнбош бўғимининг зарарлани-
ши ва б. киради.

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish