O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet175/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   171   172   173   174   175   176   177   178   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧЎЛ БУРГУТИ (Aquila тарах) — 
царчиғайлар оиласига мансуб қуш тури. 
Танасининг уз. 60—85 см, вазни 3—5 
кг. Европа ва Осиё чўлларида тарқалган. 
Ерга, баъзан паст, якка ўсган дарахтларга 
уя қуради. 2 та тухум қўяди. Тухумини 
40—45 кун босади. Асосан, уртача катта-
ликдаги кемирувчилар, баъзан судралиб 
юрувчилар ва қушлар билан озикданади. 
Ўзбекистон Республикаси Қизил китоби-
га киритилган.
ЧЎЛ ЗОНАЛАРИ - табиий ланд-
шафти, асосан, «фглардан иборат гео-
график зоналар. Шим. ярим шарнинг 
мўътадил минтақасида, Шим. ва Жан. 
ярим шарларнинг субтропик ва тропик 
минтақаларида тарқалган. Намгарчилик 
кам, йиллик ёғин 200 мм гача, баъзи ер-
ларда 500 мм гача. Рельефи тоглик, паст 
тоғлар, текисликлар, қад. дарё водийлари 
ва берк кўл ботиқларидан иборат. Эол 
рельеф шакли кенг таркалган. Ч.з.нинг 
катта қисмида оқар сувлар бўлмайди, 
баъзан уларни транзит дарёлар кесиб 
ўтади. Ўз чегаралари ва майдони ҳамда 
сув сатҳини тезтез ўзгартириб туради-
ган ва баъзан қуриб қоладиган кўллар ва 
мавсумий сой кўп. Ер ости сувлари ми-
нераллашган бўлади. Тупроклари яхши 
ривожланмаган, шўрхок ва шўртоблар 
билан қопланган. Ўсимлик дунёси сий-
рак бўлиб, баъзи ерларда бутунлай ус-
майди. Ксерофил ва галофил ўсимликлар 
— Осиё чўлларида саксовул, эфемер ва 
шувокдошлар, Шим. Америкада как-
тусдошлар, креозотлар ўсади. Ҳайвонот 
дунёси хилмахил. Кемирувчилар ва су-
дралувчилар асосий уринни эгаллайди. 
Ч.з.да яйлов чорвачилиги ривожланган
суғориб деҳқончилик қилинади.
ЧЎЛ ТОШБАҚАСИ - қ. Тошбақалар. 
ЧЎЛ 
ЧИГИРТКАСИ
шисто-
церка (Schistocerca gregaria L.) — 
тўғриқанотлилар 
туркумига 
мансуб 
ҳашарот. Қ.х. экинлари учун хавфли 
ҳаммахўр зараркунанда. Шим. Афри-
ка, Ғарбий ва Жан. Осиё мамлакатла-
рида (Ҳиндистонда ҳам) тарқалган. 


www.ziyouz.com кутубхонаси
179
Кўплаб урчиган йиллари Ўрта Осиёга 
Афғонистондан учиб ўтиши мумкин. 
Тана уз. 46— 61 мм. Якка ва гала бўлиб 
яшовчи шакллари мавжуд. Гала бўлиб 
яшовчи Ч.ч.нинг жинсий етилмагани 
пушти, етилгани сариқ (қора нуқталари 
ҳам бор), якка яшовчи Ч.ч.нинг личинка-
лари сарғиш ёки оч яшил рангда бўлади. 
Бир йилда 2—3 авлод беради. 1си жан.да 
кузқиш даврида ривожланади ва вояга ет-
гандан сўнг шимолга қараб уча бошлай-
ди. Шим. районларда ёш чигиртка вояга 
етади ва 2(баҳорги—ёзги) авлодни бош-
лаб беради. Бу авлоднинг ривожланиши 
эса жан.да тутайди. Жануб Ч.ч. тупроққа 
тухум қўяди. Личинкалари 10—20 сут-
ка утгач, чиқа бошлайди; уларнинг ри-
вожланиши 30—50 кун давом этади. 
Ёғингарчилик бошланиши билан чигирт-
калар сони кескин купаяди ва ареали ҳам 
вақтинча кенгаяди. Ч.ч.нинг ўртачаҳар 
10— 12 й.да бир марта кўплаб урчиши 
аниқланган. Бу ҳолат зараркунанданинг 
доимий ривожланадиган маконларидаги 
ёғингарчилик билан боғлиқ. Ч.ч.нинг за-
рари баъзи йиллари табиий офат даража-
сига етади.
Кураш чоралари: заҳарли хўраклар 
сочилади, ўсимликларга инсектицидлар 
сепилади, шунингдек, Ч.ч. яшайдиган 
маконларида йўқотилади (яна қ. Чигирт-
ка). 

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   171   172   173   174   175   176   177   178   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish