O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet173/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧЎКИНДИ 
КОНЛАР - сув 
ҳавзалари тубида чўкинди йиғилиши жа-
раёнида шаклланувчи фойдали қазилма 
ётқизиқлари. Улар дарё, ботқоқ, кўл, 
денгиз ва океанларда ҳосил бўлиб, ден-
гиз ва океанлардагилари платформа ва 
геосинклиналь Ч.к.ига ажратилади. Ден-
гизда ҳосил бўлган Ч.к. катта ўлчамли 
бўлиб, ўнлаб км га, катлам свиталари 
эса юзлаб км га чўзилади. Ч.к. механик 
(қум, тупроқ ва б.), кимёвий (туз, темир 
ва марганец рудаси ва б.) ва биокимёвий 
(нефть, кумир ва б.) ларга ажратилади. 
Чўкинди жинслар ва улар билан боғлиқ 
бўлган Ч.к.нинг шаклланиши литоге-
незнинг 3 босқичи: седиментогенез, 
диагенез ва катагенез орқали бўлади. 
Ч.к. тоғ жинсларига мувофиқ ётади ва 
қатлам ёки текислик линзалар шаклида 
бўлади. Баъзан метаморфизм ва текто-
ник ҳаракатлар оқибатида улар ўз ша-
клини ўзгартириб, мураккаброқ қиёфа 
ҳосил қилади. Ч.к.даги минералларнинг 
таркиби минералларнинг 3 гуруҳи билан 
аниқланади: 1. Чақиқ минераллар (кварц, 
рутил, баъзан дала шпатлари, пироксен-
лар, амфиболлар, слюдалар ва б.), улар 
нураш жараёнига чидамли бўлади; 2. 
Кимёвий нураш маҳсулотлари (каолинит, 
монтмориллонит, сувли слюдалар, опал 
ва б.); 3. Янги чукинди ҳосилалар (карбо-
натлар, тузлар, фосфатлар, руда минерал-
лари, кремнийли маҳсулотлар ва б.). Ч.к. 
йирик саноат аҳамиятига эга бўлиб, улар-
га ҳамма ёнувчи қазилмалар (нефть, газ, 
кумир, ёнувчи сланецлар), темир, марга-
нец, алюминий рудаларининг айрим тур-
лари ҳамда рангли ва нодир металлар (U, 
Си, V ва б.) конлари киради. Ч.к. орасида 
қурилиш материаллари (шағал, қум, гил, 
сланец, оҳактош, бўр, доломит, мергель, 
гипс, яшма, трепел), қазилма тузлар, фос-
форитларнинг кўпгина конлари маълум. 
ЧЎКИНДИ TOF ЖИНСЛАРИ - 
модданинг сувда чўкиши ёки ҳаводан ту-
шишидан ҳамда қуруқлик юзаси, денгиз 
океан ҳавзаларидаги музлар фаолияти на-
тижасида ҳосил бўладиган tof жинслари. 
Чўкиш механик (оғирлик кучи таъсири 
ва муҳит динамикасининг ўзгаришидан), 
кимёвий (сувли эритманинг тўйиниш 
концентрациясига етишидан ва алмаши-
нув реакциялари натижасида) ҳамда био-
ген йўл билан (организмлар ҳаёт фаоли-
яти билан боғлиқ) содир бўлади. Ч.т.ж. 
чўкиш характерига кўра, чақиқ, кимёвий 
ва биоген жинсларга бўлинади. Ч.т.ж.ни 
ҳосил қиладиган асосий манбалар: Ер 
пўстини ташкил қилган магматик, ме-
таморфик ва қад. чукинди жинслар; та-
биий сувларда эриган компонентлар; ат-
мосфера газлари; организмларнинг ҳаёт 
фаолияти жараёнида ҳосил бўладиган 


www.ziyouz.com кутубхонаси
177
маҳсулотлар; вулканоген материаллардан 
иборат. Ҳоз. замон океан чўкиндилари ва 
қад. чўкинди жинсларда космик матери-
ал ва органик қолдиқлар ҳам учрайди. 
Баъзи Ч.т.ж. (оҳактош, кумир, диатомит 
ва б.) буткул органик қолдиқлардан тар-
киб топган. Зарра (доналар)нинг ўлчами, 
уларнинг шакли ва узаро бирикмалари 
Ч.т.ж. структурурасини белгилайди (қ. 
Тоғ жинслари гпузилшии). Ч.т.ж. шакли 
ва ҳажми турлича бўлган қатлам, лин-
за ва б. шакллардаги геологик жисмлар 
ҳосил килиб, Ер пустила нормалгори-
зонтал, қия ёки мураккаб бурмалар тар-
зида ётади. Ушбу жисмларнинг ички 
тузилиши (доналарзарраларнинг узаро 
жойлашуви ва йуналиши билан боғлиқ) 
ва бўшлиқни қай йўсинда тўлдириши 
Ч.т.ж. те кету рас и дейилади. Ч.т.ж. 
куйидагича ҳосил бўлади: туб тоғ жин-
сларининг емирилишидан пайдо булган 
дастлабки маҳсулот сув, шамол, музли-
клар билан кўчиб, қуруқлик юзаси ва 
сув ҳавзаларига чўкади. Натижада тур-
ли хил компонентлардан тузилган буш 
ва ғовак, сувга тўйинган чўкинди ҳосил 
булади. Бу чукинди мураккаб ва хилма-
хил физиккимёвий (қисман биологик) 
системадан иборат бўлиб, вақг ўтиши 
билан астасекин чукинди жинсга айла-
нади (қ. Литогенез). Ч.т.ж.нинг таснифи 
уларнинг таркиби ва генезисига кўра 10 
дан ортиқ гурухга ажратилади: чақиқ 
жинслар, гиллар, глауконитли, глино-
зёмли, темирли, марганецли, фосфатли
кремнийли, карбонатли жинслар, тузлар, 
каустобиолитлар ва б. Асосий гурухлар-
дан ташқари аралаш таркибли жинслар 
ҳам бор. Ч.т.ж. кимёвий таркибига кура 
магматик жинслардан фарқланади: жинс 
ҳосил қилувчи компонентлар таркиби 
турлича булади; таркибида сув, карбонат 
кислота, органик углерод, кальций, ол-
тингугурт, галоидлар куп булади; темир 
оксиди билан темир (II) оксиди нисбати 
катта. Ч.т.ж. дан гил (гил, аргиллит, гил-
ли сланецлар — 50% га яқин), қумтош 
(қум ва қумтошлар) ва карбонатли жин-
слар (оҳактошлар, доломитлар 45% ча) 
кенг тарқалган. Ер юзасида Ч.т.ж.нинг 
ҳосил булиши ва жойлашуви иклим ва 
тектоник шароитлар билан аниклана-
ди. Геосинклиналларда Ч.т.ж.нинг катта 
қатламлари йиғилади, платформаларда 
эса, аксинча уларнинг қалинлиги кам бу-
лади. Ч.т.ж. Ер пусти массасининг 10% 
ни ташкил қилиб, Ер юзасининг 75% 
ни қоплайди. Қуруқликдаги Ч.т.ж.нинг 
75% геосинклиналь областларда бўлиб, 
25% платформаларга тўғри келади. Ер 
қаъридан олинадиган жами фойдали 
қазилмалар (кумир, нефть, тузлар, темир, 
марганец ва алюминий рудалари, олтин 
ва платина сочмалари, олмос, фосфорит-
лар, қурилиш материаллари ва б.)нинг 
75% Ч.т.ж. га туғри келади.

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish