O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet111/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧИРИЛДОҚЛАР (Locustella) 
чумчуқсимонлар 
туркумига 
мансуб 
қушлар уруғи. Энг майда қушлардан, 
уз. 12— 16 см. Танаси чўзиқ, тумшуғи 
жуда узун ва тўғри. Танасининг устки 
томонида ёки томоғида узунасига жой-
лашган қорамтир доғлар бор. 7—8 тури, 
жумладан, Ўзбекистонда 4 тури маълум. 
Европа, Шим.Ғарбий Африка ва Осиёда 
(жанубда Ҳимолайгача) тарқалган. Аф-
рика ва Жан. Осиёда кишлайди. Ўрмон 
четлари ва тўқайларда яшайди. Буталар-
га ёки ерга уя қуради. Ер бағирлаб паст 
учади. Ҳашаротлар билан озиқланади. 
Чирқиллашга ўхшаш овоз чиқариб сай-
райди (номи шундан). 
ЧИРИНДИ - қ. Гумус. 
ЧИРИНДИЛИ 
ГОРИЗОНТ
тупроқнинг гумусли қатлами — ту-
прокнинг 
ўсимлик 
ва 
ҳайвонот 
қолдиқлари чириндиларидан иборат ор-
ганоген горизонта. Бу горизонт калин-
лиги қора тупроқларда 150—200 см, сур 
тупроқларда 25—50 см, чўл тупрокларида 
20, баъзи жойларида эса 30 см гача. Ўрта 
Осиёнинг чўл минтақасида тарқалган 
чўл қумли тупроқлари, сур тусли қўнғир 
ва такирсимон тупроқларда чиринди 
миқдори жуда кам. Агротехник ва кимё-
вий ишлов бериш натижасида тупроқда 
органик моддалар, жумладан чиринди 
миқдори ортиб боради. Мирзачўлнинг 
оч тусли бўз тупроқларидаги қўриқ 
очилиб, унда алмашлаб экиш ва мине-
рал ўғит қўллаб экин экилгандан кейин, 
ўзлаштиришнинг дастлабки йилларида 
камайиб кетган чиринди микдори 10 й.дан 
кейин тупрокнинг 1 м ча қалинликдаги 
қатламида 20%, 30 йил суғорилгандан 
сўнг эса 23,5% га, шунга мувофиқ азот 
9,2 ва 14,1% га ортди. Чиринди, асосан, 
экилган ўсимликлар илдиз крлдиқдари 
ҳисобига тўпланади. Бундан ташқари, 
бу қатламда гумуснинг кўпайишида дук-
какли, бошокли ёки улар аралашмасидан 
иборат ўтлар экиш, шунингдек, сув би-
лан оқиб келган оқизиқларнинг аҳамияти 
катта. 
ЧИРКИН Василий Александро-
вич (1884.12.8, Екатеринбург 1940.10.6, 
Тошкент) — реж. Ўзбекистонда хизмат 
кўрсатган санъат арбоби (1936). Москва 
филармониясининг драма синфини ту-
гатган (1910). 1910—12 й.лар Москва 
Кичик театрида, 1917—23 й.лар Москва 
Ҳарбий театрида, 1924—34 й.лар Ива-
новоВознесенск, Курск, Брянск, Боку, 
Свердловск, Қозон театрларида ишла-
ган. 1934 й. Тощкентга келиб, Рус театри 
(ҳоз. Ўзбекистон рус академик драма 
театри) ташкилотчиларидан ва бирин-
чи бадиий раҳбари бўлган. «Интервен-
ция» (Л. Славин), «Аристократлар» (Н. 
Погодин), «Тубанликда» (М.Горький), 
«Телба кун, ёки Фигаронинг уйланиши» 
(П. Бомарше), «Отелло» (У. Шекспир), 
«Момақалдироқ» (А.Островский), «Ва-
нюшин болалари» (С. Найдёнов), «Пётр 
I» (А.Толстой), «Бой ила хизматчи» 
(Ҳамза), «Ҳамлет» (У.Шекспир, М.Уйғур 
билан ҳамкорликда) каби спектакллар-
га реж.лик қилган. Юқори идеаллар-
га ишонтиришга ҳаракат қилиш, ҳаёт 
ҳақиқатининг ёрқин театр шакллари би-
лан уйғунлашиб кетиши, спектаклларга 
Вахтангов услубини сингдиришга ури-
ниш Ч. режиссурасига хос. 


www.ziyouz.com кутубхонаси

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish