O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧИРИКРАБОТ — сак кабилалари-
дан бўлган опасиаклар шаҳрининг харо-
баси (мил. ав. 1минг йиллик ўрталари). 
Жангадарё бўйи (Қизилқум)да жойлаш-
ган. Хоразм археологияэтнография экс-
педицияси (1948—49), Ю.А.Рапопорт 
раҳбарлигидаги 
археология 
отряди 
(1957—58) текширган. Ч. қалъаси ту-
хумсимон тепалик (бал. 15 м) устига 
қурилган, майд. 850x600 м. Атрофи ква-
драт шаклидаги ғиштдан (30x30x9 см дан 
50х50хЦ см) кўтарилган. Ички ва ташки 
девор билан уралган. Девор ташкариси-
дан калъани айлантириб хандақ (кенглиги 
40 м, чуқ. 4,5 м) қазилган. Ч.нинг энг кад. 
ёдгорликлари мозорқўрғонлардир, улар-
дан 6 таси маълум. Мозорқўрғонда 10 га 
якин кабр очилган. Қабрларга жасадлар 
чалқанча, бошлари шим.ғарбга қаратиб 
ёткизилган. Мозорқўргондан мил. ав. 
1минг йиллик ўрталарига оид бир неча 
сопол бўлаклари, ясси дастали темир 
килич, 3 қиррали жез ўқ учлари ва май-
да олтин буюмлар топилган. Шахарнинг 
жан.шаркий томонида жойлашган қад. 
ёдгорликлардан яна бири хом ғиштдан 
қурилган, дойра шаклидаги мақбара 
(диаметри 38,5 м, бал. 8,4 м) харобаси 
бўлиб, квадрат шаклидаги 4 хона (ҳар 
бири 5,9Х5,9 м)дан иборат. Мақбарадан 
темир ханжарлар, пичоклар, олтин ва ку-
мушдан ясалган қўнғироқчалар, турли 
тақинчоқлар чиққан. Сопол буюмлар-
нинг аксарияти мил. ав. 3—1-а. га оид. 
ЧИРИЛДОҚЛАР (Gryllidae) 
тўғриқанотлилар 
туркумига 
мансуб 
ҳашаротлар оиласи. Тропик ва мўътадил 
минтақаларда 2 мингдан ортиқ тури 
маълум. Сернам ўтлоқ ерларда, полиз 
ва сабзавот экинзорларида, хонадон-
ларда яшайди. Ўрта Осиёнинг суғорма 
деҳқончилик минтақаларида кўпинча 
дашт чирилдоғи (Acheta deserta Pall.) уч-
райди. Эркагининг тана уз. 10— 16 мм. 
урғочисиники 12—20 мм, кора; танаси 
майда кулранг туклар билан крплан-
ган. Орқа оёқлари сакровчи. Устқаноти 
қорнининг учигача етади. Эркаги усгка-
нотларини бирбирига ишқалаб чирилла-
ган товуш чиқаради. Эшитиш органи ол-
динги боддирида. Қорнининг учида узун 
ўсимталари бор. Тупроқ ёриқлари, тош-
лар таги ёки уяларда, баъзилари уйларда 
(уй чирилдоғи ёки қора чигиртка) яшай-
ди. Тупрокнинг юза қатламида катта (бе-
шинчи) ёшдаги личинкалари қишлайди. 
Апр.май ойларида личинкалар пуст таш-


www.ziyouz.com кутубхонаси
115
лаб, вояга етган ҳашаротга айланади. 
Қанотлари шаклланиб бўлганидан кей-
ин, бир ой ўтгач Ч. кичикроқ гала бўлиб, 
тупроқ ёриқларига тухум қўяди. 15—20 
кунда тухумдан личинкалар чиқади. Йи-
лига бир марта авлод беради. Экинларни 
зарарлайди, баъзан кўчат қалинлигининг 
камайишига сабаб бўлиши мумкин. Вер-
тун чирилдоғи (Oecanthus turanicus Uv.) 
лалми экинзорларни ва уларга якин жой-
лашган ғўза, беда, ёш токларни зарарлай-
ди.
Кураш чоралари: заҳарли хўрак ва 
ўсимликларга инсектицидлар сепиш, 
бегона ўтларга қарши кураш, тупроққа 
яхши ишлов бериш ва б.
Султон Алимуҳамедов.

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish