O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧИННИ ТАРВУЗ - ўрта эртапи шар 
маҳаллий тарвуз нави. Палаги, ён шох-
лари ўртача, барглари сийракроқ, конус-
симон, бироз майин тукли. Мева шакли 
шарсимон, туей оч яшил, ўртача катта-
ликда. Пўсти қаттиқ. Мева юзаси силлиқ, 
юзаси бўйлаб тўқ яшил Чинни тарвуз.
рангли тасмачалар бирбирига ула-
ниб уячалар шаклини беради. Этининг 
ранги оч қизил, серсув, ширали, толали. 
Таркибида 6,5% қуруқ модда ва 6,5% 
қанд бор. Ҳосили 70—75 кунда пишади. 
Ҳосилдорлиги 320—340 ц/га.
1956 й.дан давлат реестрига киритил-
ган. Узбекистоннинг (Самарканд вилоя-
тидан бошқа) барча вилоятларида экила-
ди.
ЧИННИГУЛ (Dianthus) — чинни-
гулдошларга мансуб бир йиллик ва кўп 
йиллик ўт ва ярим бутачалар туркуми; 
манзарали экма гул. 300 дан ортиқ тури 
маълум. Европа, Осиё ва Африкада 
тарқалган. Даштлар, ўтлоқзорлар, қумлоқ 
ерларда ўсади. Ўзбекистонда ёввойи 


www.ziyouz.com кутубхонаси
109
ҳодда ўсадиган кўп йиллик ўт бўлган Ъ:< 
тури (ангрен, угом, тўрттангачали Ч.лар) 
учрайди. Пояси бўғимларга бўлинган, 
барглари қарамақарши, бандсиз, тўғри 
наштарсимон ёки учи уткир. Гулёнбарг-
часи косачасига яқин жойлашган. Ч.нинг 
кўпгина турлари манзарали ва экиб 
кўпайтирилади. Жан. Европада кенг тар-
калган бир ва икки йиллик бог ёки гол-
ланд чиннигули (D. caryophyllus) тури 
Ч.нинг манзарали навларини яратишда 
асос бўлган. Гули битта тўпгулда, йирик, 
калин, қатмақат, хушбўй, ранги ҳар хил 
(қизил, пушти, сариқ, оқ ва б.). Кўпгина 
мамлакатларнинг саноат гулчилигида 
очиқ ерларда ва иссиқхоналарда етишти-
рилади. Кўп йиллик п а т ли ёки турк Ч.и 
(D. barbatus) турининг гуллари майда, 
ғоят хушбўй, қалин тўпгулга йиғилган. 
Гулчиликда аҳамияти катта. Бир йиллик 
хитой Ч.и (D. chinensis) тури гулининг 
ранги ва тузилиши билан фарқ қилади. 
Ч.уруғидан 
(уруғи 
иссиқхоналарда 
янв.—майди ссиилади) ва каламчаси-
дан (ноябрь—март ойларида илдиз ол-
дирилади) кўпайтирилади. Голланд Ч.и 
5—8 ойда гул чиқаради, турк Ч.и 2йили 
июнь—июлда, хитой Ч.и июндан бирин-
чи қорасовуқларгача гуллайди. Узбеки-
стоннинг барча вилоятлари учун манза-
рали Ч.нинг Вильяме Сим нави рнлашти-
рилган (1980). 

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish