Отмдаги Жамоатчилик кенгаши кимлардан ташкил топади?


Тизимли тахлил структураси- декомпизация, анализ, синтез



Download 10,34 Mb.
bet29/42
Sana29.01.2023
Hajmi10,34 Mb.
#904832
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   42
Тизимли тахлил структураси- декомпизация, анализ, синтез


Тизимли тахлил, мураккаб объ. ўрг.қар.тахлил.у.с.с қ.в.к.... ХХ асрнинг 60 й.




Тизимли таҳлил асосланадиган умумий принциплар+ дедуктив изчилллик, интегратив кўриб чиқиш, ресурсларни келишиш ва мақсадларини кўриб чиқиш, тизимни долбзарлаштириш, конфликтларнинг бўлмаслиги.
Тизимли таҳлил атрибутлари+ предметлилик, қонуният ва инвариантликни тасвирлаш, қонуниятлиликни долзарблашиши
Тизимли таҳлил принциплари.+ охирги мақсад, ўлчашлик, эквинатижалик, бирлик, алоқадорлик, модуллилик, иерархия, функционаллик, номарказлашганлик, ривожланиш, ноаниклик
Тизимли таҳлилни тузилмали моделлаштириш қуйидагиларни:-Тармоқли моделлаштиши усуллари; Тузилмали моделлаштиришни лингивиситк моделлаштириш билан бирлаштириш; Назарий-кўплик тасаввурлари ва қийматлар назарияси номинал шкаласи тушунчаси асосида турли ҳилдаги (иерархик, матрицали, эркин графалар) тузилмаларни барпо этиш ва шакллантиш йўналишидаги тузилмали ёндошувни ўз ичига олади.
Тизимли таҳлилнинг биринчи босқичи нима?+ масалани қўйилиши
Тизимли таҳлилнинг объекти нима?+ муаммо ёки ҳодиса
Тизимли таҳлилнинг предмети- амалий муаммолар қўйилиши ва ечимининг концепциялари ва принциплари; махсус фан соҳаларининг тадқиқотлари методлари ва натижаларининг вужудга келган муаммо ечимига қаратилган мақсадли технологияларга интеграциялашув усуллари; турли тизимли объектлар комплекс тадқиқотларининг методикалари, усуллари ва моделлари ҳисобланади.
Тизимлилик тамойили бу. Функция элементларини ўзаро алоқаси жамланмасини тақдим қилади, кутилаётган натижага эришишни кам муддат ичида, кам меҳнат билан молиявий ва иқтисодий сарф ҳаражатни, атроф муҳитга кам миқдорда зарар келтиришини таъминлайди, комплексли обект каби янги техникага яқинлашишни кўзлайди.
Тизимни ифодалашда қўлланиладиган математик моделнинг берилишига қараб уларни қандай синфларга ажратамиз?+ Чизиқли ва чизиқсиз
Тизимни мураккаблиги бўйича синфланиши...+ Таркиби, яшовчанлиги, ташкилий тузилиши, структураси, даражаси, вазифаси бўйича синфланади


Тизимни муҳим блгилари тўлиқ кўрс.қат топ. яхлитлик, тизим ости мавж,ваалоқадорлиги


Тизимни структураси бу..+ тизимни алохида элементлардан тузилган, шу элемент орасида функцияларни таксимланиши билан ифодаланиладиган улар орасида ўзаро богликлиги бутунлигини таркибий кисмлардан ташкил топиш усуллари хакидаги конундир
Тизимни тадқиқ этишдаги асосий ёндашувлар+ комплекс, интегрцион, ситуацион, инновацион, норматив, хулк-атвор
Тизимни тасвирлашнинг энг содда ва мавҳум даражаси-"қора қути" моделидир
Тизимни ташкил этган эле нима? .. тизим таркибидаги бўлак
Тизимнинг белгилари: -кўпчилик елементлар; уларнинг яхлитлиги ва орасидаги болилик; тузилиши ва кетма-кетлиги; умумлаштирувчи ва ажратувчи томонлари
Тизимнинг белгилари:+ кўпчилик елементлар;уларнинг яхлитлиги ва орасидаги болилик;тузилиши ва кетма-кетлиги; умумлаштирувчи ва ажратувчи томонлари
Тизимнинг тузилиши де.. элемент (хосса) алоқ туш
Тизимнинг хусус қай қат тўғ кўр? Бутунлик алоқадорлик нисбий муст.
Тизимнинг элеменларига куйидагилар киради: - Ахамиятли елементлар; Аамиятсиз елементлар
Тизимнинг элеменларига куйидагилар киради:+ Ахамиятли елементлар; Аамиятсиз елементлар
Тузилма деганда нимани тушунасиз?+ Бу бутун объект элементларининг ўзаро муносабатларининг барқарор кўриниши.
Тушунчалар интерпретацияси (изоҳи)- энг аҳамиятли, барқарор ва такрорланиб турадиган табиат, жамият ва тафаккур ички объектив боғлиқлигини акс эттириш.
Уйидагилардан қайси бири статик тизимга хос. ўзгармас холат


Ўкув курсииинг максади- тизимли тахлил ва карор кабул асосларини урганади




Ўкув курси оркали кандай билим олинади?-тизимли ёндашув хакида билим олиш, методологияни шунигдек муаммовий вазиятларни тасвирлашни урганиш
Ўрганилаётган тизимнинг математик моделини тузиш қайси босқичида амалга оширилади+ 3 босда
Услубият бу?+ Таққослаш параметрлари
Усул бу.
Ушбу ёндашув ўзига хос таҳлил усули бўлиб, у нафақат жараён негизини, балки уни бошқарувчи тизим ҳисобланади.+ Фикрлашнинг асосий типи
Ҳар қандай объектнинг тизим сифатида белгиловчи 4 хоссаси:+ бутунлик ва бўлиниш, алоқалар мажудлиги, ташкиллашиш, интегративлик
Эксперимент- хулоса ва вазиятларнинг назарий асосини текшириш мақсадида сунъий вазиятни юзага келтиришда тажриба услуби табиий фанлардаги асосли услублардан бири ҳисобланади.
Экстраполяция усули - фан-техника, меҳнат ва ишлаб чиқаришни ташкил этиш шакллари ривожланиши тенденцияларининг таҳлили билан боғлиқдир
Эмпирик тадқиқот методлари- сўров (опрос), кузатув, қиёслаш (солиштириш), ўлчаш, тажриба (эксперимент));
Эмпирик усуллар (усул-ҳаракатлар).- Эмпирик усул-ҳаракатларни, энг аввало, уч тоифага бўлинади объектни устидан кузатиш, ўзгартирувчи, ретроспекция ва башоратлаш усуллар
Эҳтимолий тизимлар...+ Корхона маҳсулотини статистик назорат этиш, материал-техник таъминоти тизими, аэропорт атрофида самолётлар ҳаракатини бошқарувчи тизим, энергетик тизим бошқаруви


Янги методи таҳлилдаги кетма кет аниқ... барчаси тўғри.


ИҚТИСОДИЁТДА ТИЗИМЛИ ТАҲЛИЛ.




Иқтисодиётда тизимли таҳлилнинг моҳияти*Тадқиқот обектини фикран ёки жисман таркибий қисмларга ажратиб, уларнинг алоҳида элементлари-нинг моҳияти, алоқадорлиги ва келгуси ривожланиши ўрганиш
Иқтисодиёт тизимига мисол бўла олади... *Пул кредит
Мураккаб иқтисодий муаммолар*Тизимли таҳлил объекти
Иқтисодиётни ривожлантириш уни*Тизимлаш-тириш вазифасини қўймоқда
Ўзбекистон иқтисодиётида тизимли таҳлил*Қўлланил-моқда
Иқтисодиёт тизимли таҳлил жараёнида*Қарорларни қабул қилишга мўлжалланган тайёр маҳсулот тайёрланади.
Модулни ўзлаштиришга қўйиладиган талаб*тингловчи ўзини-ўзи баҳолаш, билимини тўғри қўллаш, қўшимча билиши керак бўлган маълумотларни англаш, билмайдиган нарсаларни қачон ва қаерда билишини белгилаб олиши керак
Расмий ёндашув бу-*турли мураккаблик-даги математик ёндашувлар, оддий, нисбатдан мураккаб моделлар
Мазмун моҳиятли ёндашув бу ... *тушанчалар, ғоя ва концепциялар
Комфликтсизлик*Тизимли таҳлилнинг умумий принципи
Илий тадқиқот методологияси - илмий тадқиқотни *ташкил этишнинг умумий кўриниши бўлиб, унда илмий тафаккурнинг принциплари, усуллари, шунингдек илмий тадқиқотни хаққонийлигини текшириш ва келгуси даврга уни тадбиқ этишдир



Download 10,34 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish