Оқсилларнинг тузилиши ва биологик функциялари


Пептид боғи ва унинг фазовий тузилиши



Download 1,24 Mb.
bet3/24
Sana04.06.2022
Hajmi1,24 Mb.
#637254
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24
Bog'liq
Оқсил мажмуа (1)

Пептид боғи ва унинг фазовий тузилиши
Оқсилларнинг асосий тузилиши бирлиги пептид боғи ҳисобланади:
-СО-NH-
Оқсиллардаги пептид боғлари ҳозирги тасаввурларга асосан амалий жиҳатдан ясси бўлади:

Оддий шароитда ясси системадан бироз оғиш кузатилади холос (5-10%). Пептид боғи одатда оддий С-N боғидан тахминан 10% га қисқароқ а «қисман иккиламчи» боғ -С=N- характерига эга.
С-О боғининг узунлиги 1,24 Å
С-N боғининг узунлиги (бирламчи аминларда)1,47 Å
С-N боғининг узунлиги (пептидларда)1,32 Å
С=N боғининг узунлиги 1,25 Å
Бу муаммони ўрганишда Полинг ва Корилар рентген тузилиш анализи методи бўйича қатор моделли ди- ва трипептидларни анализ қилишиб, 1948-1955 йилларда С-N боғини алоҳида табиатини тушунтириб пептид боғининг икки формаси «а» ва «б» орасидаги резонанс кўриниш деб таклиф қилдилар.

Яъни, оқсилларда ва пептидларда С-N боғи азот атомининг тақсимланмаган жуфт электронларини карбонил гурухининг -электрон системаси билан ўзаро таъсирлашуви бўйича қисман қисқа (иккиламчи) бўлади «в» ва бу С-N боғи атрофида қийин айланишга олиб келади. Айланиш тўсиғининг энергияси 63-84 кДжмоль ни ташкил қилади.
Одатда, пептид боғи транс конфигуруцияга эга, яъни транспланардир. Оқсилларда пептид боғи амалий жиҳатдан ҳар доим транс-конфигурацияга эга. Пептид боғининг ясси формада эканлиги кўпгина амалий натижалар орқали исботланган.
Анча содда ҳолдаги пептидларда, яъни ди- ва трипептидларда, водород боғлари йўналишини тажриба усулларидан ташқари назарий ёндошиш йўли билан ҳам аниқлаш мумкин бўлади. Масалан, жуда содда тузилишга эга бўлган пептидлар Гли-Гли ва Гли-Ала лар С-С ва N-С боғлари атрофида эркин айланишда ҳосил бўлиши мумкин бўлган конформерлар учун мос келадиган конформацион ҳолатларнинг тўлиққатори ҳисоблаб чиқилган. Олинган ҳисоб натижалари одатда конфармацион карталар деб аталувчи диаграмма кўринишида (3-расм) акс эттирилади. Бундай карталарда боғларнинг бурилиш бурчаклари ҳисобга олинади ва энг эътиборли конформациялар чегараланган майдон сифатида тасвирланади.

Ф(С-С)



(N-С)

3-расм. Глицилаланин учун конфармацион пептид картаси


Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish