Органик кимё тарихи


Органик кимёнинг назарий асослари



Download 1,84 Mb.
bet3/10
Sana24.02.2022
Hajmi1,84 Mb.
#188673
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
1-дарс (Органик кимё тарихи)

Органик кимёнинг назарий асослари

  1. Радикаллар назарияси.

Асосчилари: Дюма, Берцелиус, Либих
Қоидаси: ноорганик бирикмалар оддий радикаллардан, органик бирикмалар эса мураккаб радикаллардан (атом ёки атомлар гуруҳи) ташкил топган бўлиб, бу радикаллар кимёвий жараёнлар натижасида бир бирикма таркибидан иккинчи бирикма таркибига ўзгармасдан ўтади.
Либихнинг ишлари: аччиқ данак мойидан фойдаланиб таркибида бензоил радикали – С6Н5СО- бўлган бензоил альдегидини С6Н5СНО; бензой кислотани - С6Н5СООН; бензоил хлоридни С6Н5СОСl ва бошқаларни ажратиб олди.
Дюма радикалларнинг кимёвий жараёнлар вақтида ўзгариши мумкинлигини исботлади.


  1. Типлар назарияси.

Асосчилари: Жерар, Лоран, Дюма
Қоидаси: ноорганик бирикмалар билан органик бирикмаларни тузилишлари ўртасида муайян ўхшашлик бор. Бу ўхшашлик уларнинг кимёвий хоссаларида ҳам акс этади
Кўринишлари: водород хлорид, сув, аммиак ва метан типлари


Камчилиги: бу назария органик бирикмаларнинг янги синфлари мавжудлигини ва уларни олиш усулларини олдиндан айтиб беришга ожизлик қилди

  1. Органик моддаларнинг тузулиш назарияси.

Асосчиси: 1961 йил буюк рус кимёгари А.М.Бутлеров
Қоидаси: 1. Молекулада атомлар маълум бир изчилликда ўз валентликларига мувофиқ равишда боғланган; ҳар қандай мураккаб молекуланинг кимёвий тузилиши ундаги атомларининг табиати ва сонига боғлиқ бўлади. 2. Молекулада атомлар ўзаро доимий таъсирда бўладилар. Бевосита боғланган атомлар бир-бирига кўпроқ, бевосита боғланмаганлари эса камроқ таъсир этади. 3. Молекуланинг физик ва кимёвий хоссалари унинг кимёвий тузилишига боғлиқ бўлади. 4. Модданинг хоссаларини ўрганиш натижасида унинг кимёвий тузилишини аниқлаш мумкин ва аксинча унинг тузилишини билган ҳолда унинг хоссаларини аниқлаш мумкин.
Тузилиш назарияси учинчи қоидасидан келиб чиқиб Я.Берцелиус изомерия тушунчасини фанга киритди.
Қоидаси: Таркиби ва массаси бир хил тузулиши ва хоссалари ҳар хил бўлган моддалар изомерлар дейилади.


Download 1,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish