274
125.
SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) – xabarlarni jo’natish uchun ishlatiladigan
oddiy pochta uzatuv protokol.
126.
ASCII (American Standart Cade for Information inferchange) – matnli axborotlarni
almashtirish uchun ishlatiladigan amerika standart kodi.
127.
MIME (Multipurpose Internet Mail Extension) – grafikani, audio va vidiofayllarni
(matndan tashqari) uzatuvchi elektron pochta.
128.
HTML (Hypertext Markyp Languge) – gippermatn hujjatlarini yozish uchun
mo’ljallangan til.
129.
Gipersso’lki (gipersvyazi) – xohlagan serverda saqlanadigan hujjatlarga tayanish
(havola).
130.
Gipertekst – ajratib ko’rsatilgan so’z sistemasi orqali qilaoladigan hujjat.
131.
Mazkup togs – tanishib chiqish programmasi uchun HTML standarti tomonidan
ta’riflangan simvollar tartibi (yo’l-yo’rig’i).
132.
HTTP (Hyper Text Transfer Protocol) – gipermatnni uzatuv protokoli.
133.
Brauzer (Browse) – matn va grafik interfeysli tanishib chiqish programmasi.
134.
Front Page Express – HTML va Web sahifani yaratish va jihozlash uchun Web sahifa
muharriri.
135.
Gipermediya – foto audio-faylli gipermatn.
136.
IJK (Internet Jumpstart Kit) – Internetga tez kirish uchun vositalar to’plami.
137.
ISW (Internet Setup Wizard) – Internetning ishga tushirish (ustanovka) masteri.
138.
Dial-
upip – kommutatsion liniya bo’yicha seansli ulanish.
139.
IAB
-
Standart
va
zaxiralar
taqsimotini
tasdiqlovchi
Internetning arxitektura bo’yicha kengashi.
140.
IETF - Joriy ekspluatatsion va tayyor bo’lgan savollarni muhokama etuvchi Internetning
operativ injener otryadi.
1. CD қандай дисклар тоифасига киради* ташқи хотира қурилмаси
2. DVD қандай дисклар тоифасига киради* ташқи хотира қурилмаси
3. Қуйидаги хотира элементларининг қайси бирлари маълумотларни магнитли ёзиш ва сақлашга
асосланган*винчестер, қаттиқ магнит диск
4. Қуйидаги хотира элементларининг қайси бирлари маълумотларни микросхемада сақлашга
асосланган*
оператив хотира,DDR, RAM,флешка
5. Фараз қилайлик сизда умумий хажми 830 Мбайт бўлган 58 та файл мавжуд. Ушбу
маълумотларни дискка ёзиш учун қуйидаги хотира элементларининг қайси биридан камида
нечта керак бўлади*
6. Қуйидаги ахборот ташувчи дискларни ҳажми бўйича ўсиб бориш тартибида тартибланган
вариантини танланг*3,5 дюмли дискета – 580 та, CD, DVD, HDD
7. Одатда расмда келтирилган белги қандай объектни англатади
* винчестер, қаттиқ
магнит
диск, локал диск, доимий
8. Компьютерни йиғишда процессор қайси қурилмага маҳкамланади* онаплата,
матплата
9. Қоғизга сиёҳни сепиш орқали материалларни чоп этиш технологиясига асосланган
принтер
турини кўрсатинг* пуркагичли, струйной
10. Қайси принтер чоп этиш қуввати бўйича энг тезкор ҳисобланади*лазер принтер
11. Қайси қурилма ахборотларни рақамлаштирувчи, яъни компьютер хотирасига ўтказувчи
ҳисобланади* модем, микроконтроллерлар
12. Ахборотларни катта экранда тасвирловчи қурилмани кўрсатинг* проектор
13. Ахборотларни экранда тасвирлаш хусусиятига эга бўлган қурилмани кўрсатинг*видеокарта
14. Тармоқ платаси (адаптери) нима учун ишлатилади* локал хисоблаш тармоғи тузиш учун
15. Қуйидаги қурилмаларнинг қайси бирлари ахборот киритиш қурилмаси
ҳисобланади*клавиатура, сканер , модем,
микрофон, сичқонча
16. Қуйидаги қурилмаларнинг қайси бирлари ахборот чиқариш қурилмаси ҳисобланади*
монитор
275
17. Сиз компьютерга янги монитор уладингиз. Ушбу ҳолатда ишни давом эттириш учун
операцион тизимни қайта ўрнатиш керак-ми*йўқ
18. Ахборотнинг энг кичик ўлчов бирлиги нима? *бит
19. Бир байт неча битга тенг?* 1 байт=8 бит
20. Бир килобайт қанча байтга тенг *1 Кбайт=1024 байт
Do'stlaringiz bilan baham: