Oo‘zbekiston respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi mirzo ulug‘bek nomidagi o‘zbekiston milliy universiteti

8.8. Noan’anaviy o‘g‘it tayyorlashning ixtisoslashgan shakllari 

 

Kundan-kunga  organik  massalarning  aerob  sharoitda  parchalanish  oshib 

borganligi  tufayli  noan‟anaviy  o„g„itlarni  tayyorlashni  kundalik  hayotda  faolroq, 

har  xil  tarkib  bilan  va  turli  materiallardan  foydalanib  amalga  oshirish  talab 

qilinmoqda. 

Shuning 

uchun 

ham 

mutaxassislar 

noan‟anaviy  o„g„itlar 

tayyorlashning  yaxshi,  yengil,  bir-birlarini  to„ldiradigan  usullarini  izlab 

topishmoqda.  Bunday  usullar  jumlasiga  shoxlardan  noan‟anaviy  o„g„it  tayyorlash 

---

 

49 

 

va  dalada  ikki  baland  pushta  qatori  o„rtasida  qoldiqlarni  kompostlash  orqali 

noan‟anaviy o„g„it tayyorlash kiradi. 

Bog„  va  boshqa  joylarda  to„plangan  shox-shabba  utilizatsiyasi  doimo 

muammo  hisoblanadi.  Ammo  yaxshi  maydalangan  shox-shabbalardan  sifatli 

noan‟anaviy o„g„it tayyorlash mumkin. 

Maydalangan 

shox-shabbani 

kompostlash 

uchun 

Germaniyaning 

Vaynshteran tuproqshunoslik  institutida  juda  qulay  usul ishlab  chiqilgan.  Bu  usul 

bo„yicha  alohida  chuqurda  kengligi  1,5  m  va  balandligi  1  m  bo„lgan  shox-

shabbaga  2  kg  karbamid  sepiladi.  Uyumni  tez-tez  namlab  turish  lozim.  Usti  qora 

pleyonka  bilan  berkitiladi.  Shunda  uyumning  ustki  qismi  qurimasdan  namligi 

saqlanadi.  Bu  esa  shox-shabbaning  tezroq  parchalanishiga  olib  keladi.  2  oydan 

keyin  uyumni  aralashtirish  kerak  bo„ladi.  Yarim  yildan  keyin  noan‟anaviy  o„g„it 

tayyor bo„ladi. 

Parchalanishi jarayonida shox-shabbaning hajmi 20% ga kamayadi. 

Qipiqning o„zidan (sekin parchalanishi tufayli) noan‟anaviy o„g„it tayyorlash 

qiyin.  Ammo  uni  tez  parchalanadigan  xom  ashyolar  bilan  aralashtirib  o„g„it 

tayyorlasa bo„ladi. 

Maydalangan shox-shabbani mulcha sifatida ishlatsa ham bo„ladi. Masalan, 

bog„larda  yoki  zamburug„  o„stirganda  uzoq  vaqtli  mulcha  sifatida  foydalanish 

mumkin. 

Ilmiy  va  ishlab  chiqarish  tajribalarining  ko„rsatishicha,  baland  pushtada 

bahorda  yer  erta  yetiladi.  Chigit  erta  yetiladi.  Natijada,  paxta  erta  pishadi  va 

nisbatan  yuqori  hosil  olinadi.  Shu  ijobiy  tomonni  yanada  yaxshilash  uchun  2  ta 

pushta o„rtasida har xil xom ashyolardan noan‟anaviy o„g„itlar tayyorlash mumkin. 

2  ta  pushta  o„rtasiga  yerning  ustiga  azoti  kam  bo„lgan  qo„pol  xom  ashyo 

(maydalangan somon, g„o„zapoya, poliz-sabzavot ekinlarining vegetativ massalari, 

qipiqlar  va  h.k.)  lar  zaxirasining  katta-kichikligiga  qarab  har  xil  qalinlikda 

yotqiziladi.  Uning  ustiga  azotli  birikmaga  boy  xom  ashyolar  (go„ng,  sut,  go„sht, 

konserva  zavodlar  qoldig„i,  oshxona,  uylar  qoldiqlari,  o„rilgan gazon o„ti va  h.k.) 

xuddi oldingi qalinlikda ikkinchi qatlam qilib yotqiziladi.  

Uning  ustiga  qalinligi  5-10  sm  bo„lgan  unumdor  tuproqli  uchinchi  qatlam 

to„shaladi va kompostlash jarayoni uchun qoldiriladi. Kompostlash jarayonida har 

bir  xom  ashyoda  yetarli  darajada  namlik  50-60%  bo„lishi  lozim.  Bu 

parchalanishning  tez  borishini  ta‟minlaydi.  Qo„pol  xom  ashyodan  iborat  birinchi 

qatlam kompostlash uyumini havo bilan ta‟minlab turadi. 

Parchalanish jarayonida ajralib chiqqan issiqlik tuproqni isitadi va u bahorda 

ekish  uchun  tez  yetiladi.  Ikkinchidan,  tuproq  organik  o„g„it  va  oziq  elementlar 

bilan boyiydi, atmosferaning yerdan ustki qismini CO

2

 gazi bilan boyitadi. Bu esa 

o„simliklarni havo bilan oziqlanishini yaxshilaydi.  

Minerallangan  yerda  boshqacha  yo‟l  bilan  ham  noan‟anaviy  o„g„it 

tayyorlash  mumkin.  Bunda  2  ta  pushta  o„rtasida  emas,  balki  har  bir  pushtaning 

o„zida,  uning  ustida  tayyorlanadi.  Buni  biz  ikkinchi  variant  deb  qabul  qilamiz. 

Bunda har bir pushtaning ustida kompostlash ishi olib boriladi. Pushtaning ustiga 

birinchi  bo„lib  qo„pol  holatdagi  xom  ashyolarni  (somon,  g„o„zapoya,  sabzavot  va 

poliz  ekinlarining  vegetativ  qismlari,  bog„larning  shox-shabbalari,  bog„lar  va 

---

 

50 

 

o„rmonlarda hosil bo„lgan to„shamalar, qipiqlar va h.k.) yotqiziladi. Hosil bo„lgan 

qatlamning qalinligi 10-15 sm dan oshmasligi kerak. Uning ustiga ikkinchi qatlam 

qilib  tez  chiriydigan  xom  ashyolar  (go„ng,  gazonlarning  o„rilgan  o„ti,  o„rilgan 

sideret,  sut,  go„sht,  oshxona,  ipak  qurti  qoldiqlari  va  h.k.)  o„sha  qalinlikda 

yotqiziladi. Uchinchi qatlam 5-10 sm qalinlikda unumdor tuproqdan tashkil topgan 

bo„ladi.  Uchinchi  qatlam,  ya‟ni  tuproq  shunday  qilinishi  kerakki,  kompostlash 

uyumining hamma yuzasini (usti va yon tomonlarini) berkitishi lozim.  

Uyumdagi  barcha  qatlamlarda  namlik  va  havo  bo„lishi  kerak.  Bu 

parchalanish jarayonini tezroq va faol borishi uchun sharoit yaratadi. Parchalanish 

jarayonida  hosil  bo„lgan  issiqlik  tuproqni  isitadi,  tuproqni  organik  moddaga,  oziq 

moddalarga,  mikroorganizmlar  va  chuvalchanglarga,  yer  ustidagi  havo  qatlamini 

SO

2

  gaziga  boyitadi.  O„simlik  urug„i  pushtaning  ustiga  to„g„ridan-to„g„ri 

noan‟anaviy o„g„itga ekiladi. Urug„ eng yaxshi sharoitga tushib, jadal unib chiqadi 

va  bir  gektardagi  o„simlik  sonini  ko„paytiradi.  To„g„ridan-to„g„ri  dalada  hosil 

qilingan  noan‟anaviy  o„g„it  o„simlikni  ildiz  va  havo  orqali  oziqlanishini 

muqobillashtiradi. Natijada, o„simlik  yuqori hosil berish imkoniyatiga ega bo„ladi.