Он эконометрика Зойирқулов Мазмун эк-80 13


Гипербола тенгламасининг параметрлари мазмуни



Download 382,5 Kb.
bet3/5
Sana21.02.2022
Hajmi382,5 Kb.
#65501
1   2   3   4   5
Bog'liq
ZOYIRQULOV MAZMUN EK-80 ekonometrika

Гипербола тенгламасининг параметрлари мазмуни

Параметр

Параметр мазмуни



Гипербола эркин хади, қаторнинг даражалари интилаётган чегара



Гиперболанинг асосий хади:

  • агарда > 0 бўлса, унда тренд пасайиб борувчи даражалар тенденциясини ифодалайди ва 

  • агарда параметр < 0бўлса,унда t–нинг ортиши, яъни вақтни ўтиши билан. Тренд даражалари ортиб (ўсиб) боради ва қийматга интилади  да.

Гипербола трендининг ҳусусиятлари:


1) > 0 бўлганида даражалар секин аста пасаядилар ва ; худди шунингдек манфий абсолют ўзгаришлар ва мусбат тезлашишлар қиймати камаяди; занжирли темп ўзгаришлари ортади ва 100% интилади
2) < 0 бўлганидадаражалар секин аста ортиб боради ва ; худди шунингдек мусбат абсолют ўзгаришлар ва манфий тезлашишлар қиймати камаяди; занжирли темп ўзгаришлари ва 100% интилиб,секин – аста камаяди
2-Жавоб.

Кузатилаётган объектларни чуқур ва ҳар томонлама ўрганиш мақсадида табиатда ва жамиятда рўй берадиган жараёнларнинг моделлари яратилади. Бунинг учун объектлар ҳамда уларни хоссалари кузатилади ва улар тўғрисида дастлабки тушунчалар ҳосил бўлади. Бу тушунчалар оддий сўзлашув тилида, турли расмлар, схемалар, белгилар, графиклар орқали ифодаланиши мумкин. Ушбу тушунчалар модел деб айтилади.


Иқтисодиётда қонуниятлар иқтисодий кўрсаткичнинг ўзаро алоқаси сифатида номаён бўлади. Ялпи маҳсулот корхонадаги ресурслар сарфига боғлиқ бўлади ва у тарзда ёзилади.
Бу нисбий модел деб аталади ва у ўзгарувчилар боғлиқлигини ифодалайди. Умумий ҳолда ўзгарувчи (натижавий кўрсаткич) эркин ўзгарувчиларга боғлиқлигини қуйидагича ёзиш мумкин .Эркин ўзгарувчилар эконометрикада омиллар, регрессорлар деб ҳам аталади.
Моделлаштириш деганда моделларни қуриш, ўрганиш ва қўллаш жараёни тушунилади.
Эконометрик моделларнинг турли тоифадаги бир биридан моделлаштириш объекти мазмуни ва математик кўриниши жиҳатдан фарқли қиладиган ҳиллари мавжуд 

Download 382,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish