Омборлари ва


Биноларнинг ер ости кисмини барпо этишнинг «грунт ичидаги девор» ва «кудук тушириш» усули



Download 323,5 Kb.
bet6/17
Sana24.02.2022
Hajmi323,5 Kb.
#243429
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17

Биноларнинг ер ости кисмини барпо этишнинг «грунт ичидаги девор» ва «кудук тушириш» усули.

Биноларнинг ер ости кисмини барпо этиш катта ер ишларини бажариш билан олиб борилади. Бинонинг ер ости кисми канчалик чукурда жойлашса бажариладиган ер ишлари хажми хам шунчалик катта булади. Биноларнинг ер ости кисмини барпо этишнинг тавсия этилган «грунт ичидаги девор» усули кичик, жуда кичик хажмдаги ер ишларини бажариб,анча чукурда жойлашган бино кисмларини барпо этишни таъминлайди.

Тавсия этилган усулнинг мохияти шундаки, аник улчамларга эга булган деворни ёки бинонинг бошка ер ости кисмини тиклаш учун шу улчамда (эни, чукурлиги) махсус ковлагичлар (бур) ёрдамида ер иншооти казилади. Унинг деворлари мустахкамланади. Унинг ичига бинонинг мазкур кисми йигма ёки куйма усулда барпо этилади.

Бу усулнинг афзалликлари куйидагиларда намоён булади:


  • 40-50м чукурликкача булган конструкциялар барпо этилиши мумкин;


  • казиладиган ер иншоотининг эни 0,2-1,2 м,чукурлиги 50 м. гача булиши мумкин;


  • хар хил шаклдаги (конфигурация) бино кисмлари барпо этилиши мумкин;


  • жуда кичик хажмдаги ер ишлари бажарилади;


  • ер ишлари жуда кичик юзаларда олиб борилганлиги сабабли машина ва механизмларнинг харакати, кишилар харакати учун кенг буш майдон колади;


  • хар кандай мухандис-геологик шароитларда хам ер ишларини бажариш, бино кисмини куриш мумкин;


  • тигиз шароитларда (стесненные условия) хам курилиш ишларини олиб боришни таъминлайди.


Грунт ичидаги деворни тиклашнинг «козик деворлар урнатиш» ва «траншея» усули мавжуд. Бу усуллар хул ва курук йуллар (усул) билан амалга оширилади. Хул усул сувга туйинган буш грунтлар шароитида кулланилади. Бунда казиш давомида ер иншоотининг казилган кисми лой (суюк) билан тулдирилади. Суюк лой иншоот деворларига шимилиб, деворлар котади ва агдарилиб тушмайди. Курук усул унчалик чукурда жойлашмаган бино кисмларини мустахкам грунт (IL<0,25) шароитида барпо этишда фойдаланилади. Жуда чукурда жойлашган бино кисмларини барпо этишнинг козик деворлар урнатиш усулидан тигиз курилиш шароитида фойдаланиш максадга мувофикдир. Ишлаб турган (фойдаланиб турилган) пойдевор остидаги грунт асосни кузгатмаслик максадида казиладиган скважина ва унинг ичида барпо этиладиган козик йуналтирувчи кувур ичида курилади. Демак йуналтирувчи кувурнинг тушириб борилиши каторида ковлагич (бур) скважина казади (кувур ичида). Йуналтирувчи кувур ичига арматура элементлари туширилади. Бетонлаш жароёнида кувур секин тортиб олинади. Жароённи акс эттирувчи схемани 6-расмда келтирамиз.



18
Кран монтаж ишларини бино каркасининг ташқарисидан амалга
оширади. Бундай қарор бинонинг ер ости хўжалиги ривожланган ҳолатда,
демак ер ишлари ҳажми, технологик жиҳозлар остига пойдеворлар
қуриш бўйича бетон ишлари ҳажми катта бўлганда муҳандислик
коммуникациялари туннеллар билан ѐтқизилганда қабул қилинади. Бу

ҳолда

конструкцияларни

монтаж

қилишга

узатиш

монтаж

қилиш

йўналишида

ѐки бошқа томондан амалга оширилади, бу қурилиш
















майдончасидаги аниқ шароитларга боғлиқ.




















Download 323,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish