Олий ва урта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура курилиш институти қурилишни бошқариш факультети



Download 52,94 Kb.
bet3/5
Sana20.06.2022
Hajmi52,94 Kb.
#686252
1   2   3   4   5
Bog'liq
Sayfiyev Murodjon tushuntirish xati

2.1. Бинонинг қурилиш тавсифи
Ушбу турар-жой биносини Тошкент шахар Щайхонтохур туманида қуриш режалаштирилган, Объект тўғри тўртбурчак шаклига эга, 1-қаватли турар-жой биноси, ертўласиз, атрофида кўкаламзор худуд ташкил қилинган.
Зилзилага бардошлиги – 9 балл.
Асос грунти чўкувчанлик синфи – I
Грунт сувларининг сатхи – 10 -11м.
Қордан тушадиган юк – 50 кг/м2
Шамол тезлиги босими – 38 м/с2
Бино вазифасига кўра – турар-жой биноси
Бинонинг режавий схемаси:
Объект – 1 қаватли, каркасли бино. Ер тўласи мавжуд эмас. Бино ўқлари бўйича 19,62х12 м ли тўғри тўртбурчак шаклдаги майдонни эгаллаган. Қават баландлиги 3 м (пол сатхидан, пол сатхигача) ни ташкил этади.
Бинонинг умумий баландлиги - 5,42 м дан иборат.
Конструктив схемаси – эгилувчан, кўндаланг ва бўйлама темир – бетон ригеллар ва колонналардан иборат.
Капиталлик синфи – II.
Ёнғинга бардошлик даражаси – II.
Конструктив элементлари

  1. Пойдеворлар – колонна остида стакан типидаги қуйма темир – бетондан. Ўлчамлари 210х200 мм. Жойлашиш чуқурлиги 1800 мм.

  2. Отмостка – асфальтбетонли эни 1.0 м ни ташкилд этади.

  3. Колонналар – қуйма темир – бетондан бўлиб, 350х350 мм кесим юзасига эга.

  4. Ригеллари – юк кўтарувчи ригеллар қуйма темир – бетондан бўлиб, бинонинг кўндаланг ўқлари бўйича жойлашган, кесими 350х450 (h) мм.

– боғловчи ригеллар қуйма темир – бетондан, бинонинг бўйлама ўқлари бўйича жойлашган бўлиб, кесими 350х250 (h) мм.

  1. Ташқи деворлари – ғиштли, қалинлиги 400 мм.

  2. Ораёпма ва том ёпмаси – кўп бўшлиқли темир – бетон плита қалинлиги 200мм.

  3. Пардеворлар – ғиштли, қалинлиги 200 мм.

  4. Зиналар – йиғма темир – бетонли зина маршлари ва зина майдонларидан иборат.

  5. Карниз элементлари – бино деразалари юқори сатхида жойлашган бўлиб, қуйма темир – бетондан қалинлиги 100 мм.

  6. Том ёпмаси – чордоқли, шифер.

  7. Эшик ва деразалар – ёғочдан.

  8. Поллар – вестибюль ва коридорларда бетондан, ўқув хоналарида линолеумдан, сан.узел ва лаборатория хоналарида сопол метлах плиткали.

  9. Ташқи девор пардози – юқори сифатли материаллар билан сувоқланган ва оқланган.

  10. Ички деворлари – сувоқланган, водоэмульция суритилган, хожатхона, санитария хоналари 2.0 м гача сопол метлах плиткалар билан қоплаш режалаштирилмоқда.

  11. Хона шифтлари – мелли материал билан оқлаш кўзда тутилган.


Download 52,94 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish