Олий ва ўрта



Download 4,39 Mb.
bet5/85
Sana24.02.2022
Hajmi4,39 Mb.
#200738
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   85
Bog'liq
2 5271498346345793995

2-МАВЗУ: СУЗИШ СПОРТИНИ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ.
Р Е Ж А:

1. Сузишнинг тарихи ҳақида умумий тушунча.


2. Сузишни ривожлантиришда олимпиаданинг роли.
3. Ўзбекистонда сузиш спортининг аҳволи.

Бизга маълумки, сузишни билиш ўтмиш даврлардан буён инсонлар ҳаётида муҳим вазифани ўтаб келган. Ибтидоий жамоа даврида яшовчи қабилалар балиқ овлашда, душман ҳужумидан сақланишда, умуман, овқат топишда сувдан фойдаланганлар ва демак, сузишни билганлар.


Айниқса, дунёнинг жануб мамлакатларида яшовчи қабилалар учун болаларни сувда сузишга оъргатиш ҳаётий зарурият боълган.
Тариҳий манбаларга қараганда, Гретсияда бизнинг ерамиздан 3 – 4 минг йил авал одамлар сузишни билганлар. Улар – римликлар билан греклар сувда чумилишни гигийеникжиҳатдан юқори баҳолашган. Ўрта Осиё олимлари ва мутафаккирлари, масалан, буюк математик, географ ва астроном Ал-Хоразмий, ўз замонасининг етук олимларидан Абу Райҳон Беруний, табобат ва математикада, шеърият ва фалсафада шуҳрат қозонган Абу Али ибн Сино,
Шарқ адабиётининг энг йирик намояндаларидан Низомий Ганжавий Носир Хисрав, Муслиҳиддин Саъдий, Умар Хайём, Алишер Навоий каби олимлар ва шоирлар кишилик маданиятининг тараққиёти учун ўзларининг илмий, бадиий ижодлари билан катта ҳисса қўшганлар. Улар тиббиёт, адабиёт, астрономия, география, мусиқа, ҳарбий илмларни эгаллашга ундаш билан бир қаторда жисмоний тарбия, баданни чиниқиштириш, сувда чўмилиш, сузиш ҳам ҳаётий зарурият эканлигига катта эътибор берганлар.
Сузиш спортини ривожлантиришда бу билан қаноатланиб қолинмади. Сузиш услубиёти, теҳникаси, қоидалари борган сари бойиб, турли элевентларни камраб ола бошлади. Натижада болаларга сузишни ўргатишнинг беш босқичи таклиф қилинди. Бу услубга кўра, 11 – 12 ёъшли бола 65 – машғулотда сузишнинг ҳар қандай усули билан 25 – 50 м масофани, 9 – 10 ёшли бола шунча масофани 85 - машгъулотда босиб ўта оладиган бўлиши керак. Сузишни ўрганишнинг бу усули кўп жиҳатдан ўзини оқлади.
Спорт тариҳидан олимпиада ўйинлари ўзига ҳос аҳамият касб этади. Сузиш тариҳидан олимпиада ўйинларига биринчи марта 1896 йили қиритилди.
Бу эса сузишнинг янада ривожланишига, сузувчилар маҳоратининг мукаммалашишига ва спорт кўрсатқичлари янада ўсишига олиб келади.
Ушбу олимпиада ўйинларида сузиш бўйича спортчиларнинг иштироки, уларнинг ютуқлари билан таништиришни лозим топдик.
1 – ОЛИМПИАДА 1986 йил. 11 АПРЕЛ, АФИНА (ГРЕЦИЯ)
Афинада ўша пайтларда бассейнлар бўлмаганлиги сабабли, бу мусобақа очиқ сув ҳавзаларида ўтказилган. Бунда, асосан грек сузувчилари, 6 та чет эл мамлакатларидан 10 та спортчи, жами 40 та спортчи иштирок етган. Ҳаво совуқ бўлган (+13), шунга қарамай сузувчилар зўр иштиёқ билан мусобақалашган. 40 минг томошабин иштирок етган.
Афинада бу олимпиада ўйинида 12 та медалдан 7 тасини гресиялик сузувчилар олишди. Венгриялик сузувчилар 4 та олтин медалдан 2 тасига сазовор бўлишди. 100м га сузиш натижалари:
1 - ўринни – И. Малокинис (Гресия) – 2,20,4
2 - ўринни – С. Хазапис (Гресия)
3 - ўринни – Д. Дривас (Гресия) эгаллашди.
Бу усулда сузишда олтин медалларнинг кўпи венгриялик спортчиларга, қолган медаллар эса грекларга тегди.
2 – ОЛИМПИАДА 1900 йил 20-27 ИЮЛ. ПАРИЖ (ФРАНЦИЯ)
Бу олимпиада Австралия, Австрия, Бразилия, Буюк Британия, Венгрия, Германия, Голландия, Дания, Италия ва АҚШ сузувчилари иштирок этишиб, “Еркин” усулда, биринчи марта чалқанча “крол” усулида сузиш, тезликка шўнгъиш, 5 х 40м га сузиш ва сув тўпи бўйича мусобақалашдилар. Бу мусобақада англиялик сузувчи Д. Ярвис 3 та олтин медални қўлга киритди. Австралиялик Ф. Лайн ҳам 2 марта Париж олимпиадасининг гъолиблигини қўлга киритган. Немис сузувчиси Э. Хоппенберг эса “чалқанча” сузиш усулида гъолиб чиқди. Шундай қилиб, олтин медалларни қўлга киритиш ва умумий совринли ўринлар бўйича 1-ўринни инглиз сузувчиси, 2-ўринни венгриялик, 3- ўринни австриялик, 4 - ўринни эса франциялик спортчилар эгаллашди.
3 – ОЛИМПИАДА. 1904 йил 10-19 АВГУСТ. СЕНТ – ЛУИС (АҚШ).
Масофанинг узоқлиги ва Сент – Луисга бериладиган ёлланманинг анҳа мушқуллиги туфайли, унда фақат Австрия, Венгрия, Германия ва асосан америкалик сузувчилар иштирок этишган. Шундай қилиб, 9 та номерда сузувчилар мусобақалашганлар. Бу олимпиадада венгриялик З.Ҳалман ва американлик Ч. Данийелс чемпион бўлишди.
1 - ўринни германиялик сузувчилар
2 - ўринни америкалик сузувчилар
3 - ўринни венгриялик сузувчилар эгаллашди.
4 –ОЛИМПИАДА.1908 йил 15-26 ИЮЛ. ЛОНДОН (БУЮК БРИТАНИЯ)
Биринчи марта ФИНА раҳбарлигида жуда яхши ташкил этилган 100 метрли ёзги бассейнда мусобақалар Лондонда бўлиб ўтди. Бунда 14 та мамлакатдан 50 та сузувчи спортчилар қатнашди. Бу мусобақада сузиш усуллари техникаси мукаммаллаштирилиб, мусобақа қоидаси келиб чиқди. Шу мусобақадан бошлаб ярд ўлчовини аниқ метрлар – 100, 200, 400 метр бирлик билан ўлчашга қарор қилинди.
1 - ўринни Англия;
2 - ўринни АҚШ;
2 - ўринни Венгрия;
4 - ўринни Австралия;
5 - ўринни Германия;
6 - ўринни Канада;
7 - ўринни Шведция эгаллади.
5 –ОЛИМПИАДА 1912 йил 9-18 ИЮЛ. СТОКГОЛМ (ШВЕЦИЯ)
Стокголм олимпиадаси 100 метрли ёзги бассейнда ўтказилди. Унда 16 мамлакатдан 100 га яқин сузувчилар иштирок етди.
Бу олимпиада биринчи марта аёллар сузиш супачаларига чиқишди. 100 метргача еркин усулда сузишда австралиялик Ф. Дюрек 1.19,8 натижа билан аёллар орасида Олимпия чемпиони унвонига сазовор бўлди. Бу Олимпиадада кўкракда “крол” усулида сузиш техникаси ривожланишига катта ҳисса қўшган гаваялик (Гавая ороллари) Д. Каханамоқ (АҚШ командасида қатнашиб) жаҳоннинг энг тезкор сузувчиси деб тан олинди ва у олимпиаданинг жаҳон рекордчиси бўлди. Медаллар Германия, Австралия ва Буюк Британия, АҚШ ва Канада билан бўлишиб олинди.
7 – ОЛИМПИАДА 1920 йил 19-26 АВГУСТ. АНТВЕРПЕН (БЕЛГИЯ)
Д. Каханмоқ ўз жаҳон рекордини янада яхшилашга еришди, Америкалик сузувчи Н. Росс ўрта ва узоқ масофаларга сузиш бўйича Олимпиада чемпиони бўлди.
1 - ўринни АҚШ ;
2 - ўринни Швесия;
3- ўринни Финляндия;
4- ўринни Белгия;
5 - ўринни Канада;
6 -ўринни Австралия;
7 -ўринни Буюк Британия эгаллади.
8 – ОЛИМПИАДА. 1924 йил 10-19 ИЮЛ, ПАРИЖ (ФРАНЦИЯ)
Франция Олимпиадасида сузиш спорти махсус қурилган 50 метрли “Турел” бассейнининг 8 та ёълагида, амфитеатрли трибунада, 5 мингдан ортиқ томошабинлар олқишида ўтказилди. Бу олимпиадада 22 та мамлакатдан 200 га яқин сузувчилар қатнашди.
1 - ўринни АҚШ;
2 - ўринни Швесия;
3 - ўринни Британия.
9 – ОЛИМПИАДА. 1928 йил 5-11 АВГУСТ, АМСТЕРДАМ (ГОЛЛАНДИЯ).
Голландияда ўтган бу олимпиадада ер куррасидаги 29 та мамлакатнинг 200 дан ортиқ сузувчилари иштирок этишди. АҚШ, Австралия, Буюк Британия, Венгрия, Япония, Миср, Аргентина, Филипин ва бошқа мамлакатларнинг таниқли сузувчилари ўртасида мусобақа жуда қизгъин борди.
Бу олимпиадада ўринлар ва медаллар қуйидагича тақсимланди:
1 - ўринни АҚШ;
2- ўринни Австралия;
3 - ўринни Буюк Британия;
4 - ўринни Венгрия;
5 - ўринни Белгия;
6 - ўринни Шведция.
10 – ОЛИМПИАДА. 1932 йил 5-13 АВГУСТ. ЛОС – АНЖЕЛЕС (АҚШ)
Бу Олимпиадада 18 та мамлакатнинг 100 га яқин сузувчилари иштирок этишди. Аммо Япониянинг зўр бериб тайёргарлик кўрганлиги яққол намоён бўлди.
1 - ўринни Япония;
2 - ўринни АҚШ;
3 - ўринни Венгрия, Филипин, Дания.
11 – ОЛИМПИАДА 1936 йил. 3-12 АВГУСТ. БЕРЛИН (ГЕРМАНИЯ).
Бу Олимпиадага 32 мамлакатдан 300 га яқин сузувчилар келиб жуда қизгъин кураш олиб боришди. Бунда чалқанча “крол” усулида сузиш бўйича А. Киферни рекорд қўйиб, ҳаммани қойил қолдирди. 33 та медалдан 11 тасини Япония, 8 тасини АҚШ, 5 тасини Голландия, 4 тасини Германия,2 тадан Венгрия ва Дания, 1 тасини Аргентина олди.
14 – ОЛИМПИАДА. 1948 йил 31 ИЮЛ – 7 АВГУСТ. ЛОНДОН (БУЮК БРИТАНИЯ)
Лондон Олимпиадасига 37 мамлакатдан жами 528 та спортчи қатнашди. Д. Вердер 200 м га “брасс” усулида сузиб жаҳон рекордини ўрнатди. Э. Кертис бундан ташқари, аёллар ўртасида биринчи бўлиб шу иттифоқнинг собиқ президенти Д. Салливена медалига еришди.
15 - ОЛИМПИАДА. 1952 йи 25 ИЮЛ – 2 АВГУСТ. ХЕЛСИНКИ (ФИНЛЯНДИЯ).
Олимпиадага 49 мамлакатдан 917 сузувчи, сувга сакровчи ва сув тўпи ўйинчилари қатнашдилар. Эркаклар орасида бу гал ҳам америкалик спортчилар гъолиб келишди. Аёллар ўртасида венгриялик сузувчилар пешқадамликни бой бермай, Америка, Голландия ва Дания сузувчилари ҳам олтин медални олдирмай, догъда қолдиришди.
16-ОЛИМПИАДА. 1956 йил 29 НОЯБР – 7 ДЕКАБР. МЕЛБУРН (АВСТРАЛИЯ).
Бунда 242 спортчи сузишнинг 13 та номери бўйича кураш олиб борилди. Бу олимпиадада 2 та бронза медалига сазовор бўлиб, Канада, Франция, Дания, Швесия ўтиб олди.
17-ОЛИМПИАДА. 1960 йил, 8 АВГУСТ–4 СЕНТЯБР, РИМ (ИТАЛИЯ).
Рим Олимпиадасида 13 та эркак ва 10 та аёл қатнашди. Улар биронта ҳам медални қўлга кирита олмай, муваффақиятсиз қайтишди.
18-ОЛИМПИАДА. 1964 йил 10-19 ОКТЯБР. ТОКИО (ЯПОНИЯ).
Токиога 41 мамлакатдан 422 та сузувчи қатнашди, шундан 21 та сузувчи (13 та эркак ва 8 аёл). Дастур 17 номердан иборат эди.
1 - ўринни СССР
2 - ўринни СССР
3 - ўринни СССР

Download 4,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish