Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат техника университети



Download 0,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/24
Sana25.03.2022
Hajmi0,56 Mb.
#509555
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24
Bog'liq
fojdali qazilmalar (1)

Қолдиқ ва сизма конлар 
I) Қолдиқ конлар 
Қолдиқ конлар нуровчи жисмлар хисобига хосил бўлиб уларнинг ичида 
жойлашади. Баъзида улар сизот махсулотлари билан бироз бойитилган бўлади. 
Қолдиқ конларнинг хосил бўлишида гидрогиллиг шароитнинг ахамияти айниқса 
ката бўлса жинслар бўлса ёмғир сувларин ўтказмай химик нурашга салбий таьсир 
кўрсатади. Аксинча, ўта ғовак жинслар ҳам қулай эмас, чунки улар сизот сувлар 
билан химик бирикмалар хосил қилишга улгурмай қолиши мумкин. Сув осонлик 
билан шимолий пастга қараб бир текис сокин харакат қиладиган тоғ жинслари энг 
қулай шароит хисибланади. 
Қолдиқ конлар табитда ўтиш шароити ва шакли бўйича 3 га бўлинади. Ёйиқ, 
чўзиқ ва контакт олди конлари.
Ёпиқ конлар туб жисмларнинг устки қисмида содир бўливчи нураш 
процеслари натижасида хосил бўлиб, ана шу жисмлар плаш каби ёпиқ ётади. 
Бундай конларнинг остки қисми анча мураккаб тузилган бўлиб, секин аста 
ўзгармаган жисмларга ўтиб боради. Конларнинг устки қисми интиясиф ўзгарган 
жинслар билан бир қаторда ўзгармаган жинсларнинг қолдиқ «оролчалари» дан 
тузилган нотекис бўлади. Размери кўндаланг бир неча ўн метирдан биринчи минг 
метиргача бўлиши мумкин. Қалинлиги одатда бир неча 10см дан тортиб 1-10м гача 
боради. 
Чўзиқ конлар томир шакилда бўлиб, чуқур ёриқлар бўйича кириб боради 
улар кўпинча бир неча 100м. га чўзилган бўлади (4км. чўзилган холлари ҳам 
маълум). Бундай конлар одатда бир неча 10м. чуқурликка баъзида 100-200м. ва 
айрим холларда 1,5км. гача (Кривой Рог) боради. 
Контакт олди конлари бир томондан фойдали қазилма махсулотлариниг 
нураш натижасида ўзидан ажратувчи ва иккинчи томондан шу махсулотларни 
қайта чўктирувчи жинслари контактида жойлашади. Бу хол кўпинча корбанат 
жисмларга хосдир. Фойдали минераллар одатда ана шу корбанат жисмларнинг 
эришидан хосил бўлиб, контакт фронти бўлиб ётган каротларда ушланиб қолади 
баъзида карстлар ўпирилиш матирикалари ва фойдали минераллар аралашмаси 
билан тўлган бўлади. 
Текистуралар ичида ушатки, брекчия каби (метаколит) тўр-симон, йўл-йўл 
кукунсимон ковакли, уясимон, секрицион, конкрецион ва нўхотсимон 
текистуралар кўп учрайди.
Структураси эса кўпинча релект, цемент, катакластик, петиля-симон, ритмик 
зонали толасимон тангасимон, гилсимон формаларда бўлади.
Қолдиқ конлар архейдан тортиб то хозиргача шакилланиб бурмала 
платформага айланиш жараёнида хосил бўлади. 
Никеллий силикат конлари ўта асос жинслар (серпентинит) ларнинг нураш 
қобиғида хосил бўлади. Уларнинг хосили никел манн-баий ролини тоғ 
жинслардаги оливин ва проксен (Ni-0.3-0,4%) минераллар ўтади нураш натижасида 
никелнинг миқдори 5,15 марта ортиши мумкин бунда у асосан натронит ва 


ишқорсизланган церпандинит зоналарида йиғилади. Урал ва Қозоқистонда кенг 
тарқалган 
Магнезит конлари цепендинитларнинг карбанат кислотаси таъсирида 
парчаланишидан хосил бўлади бундан магний серпентинитдан эритма холига 
ўтади ва чуқурроқ хоналарга бориб корбанат холда эритмадан ажралади.
H
4
Mg
3
Si
2
O
9
+H
2
O+3CO
2
=3MgCO
3
+2SiO
2
+3H
2

Магнезит 10-15 метр қалинликда ёйиқ конлар хосил қилади. Урал, 
Козоғистон, Куба, Хиндистон ва бошқа жойларда тарқалган. 
Талк конлари кремний нордон сувларнинг серпентинит билан реакция 
натижасида хосил бўлиши мумкин.
Апатит конлари корбанат жисмларнинг корсит бўшлиқ-ларида гил 
қолдиқлари ичида тўпланган холда учрайди P
2
O
5
миқдори нураш натижасида тип 
жинсдаги 3-12% ўрнига 26-33% гача кўтарилади.
2) Сизма конлар 
Ишқорсизланиш процеслари натижасида моддаларнинг бир тоғ жинсидан 
чиқарилиб иккинчисига ётқизилиши натижасида хосил бўлган конлар сизма конлар 
дейилади.
Н. Страховнинг фикрича (1962) нуруш жараён аввало ишқо-рий мухитда юз 
беради ва натрий, калий, калиций, магнийнинг сулфат холда ва корбанат холда 
эрувчан тузлар хамда кремнизион (SiO
2
) ишқорсизларнинг натижасида эритмага 
ўтишидан бошланади шу вақтнинг ўзида сликат ва алюмосликатлар 
гидролизланиш натижаида алюминий темир ва марганец тўпламлар боради. 
Кейинчалик мухит кислотага бойийди ва алюминий, темир, маргенец 
гидрооксидлри эритиб чиқарилади. Бундай актив эритмалар тоғ жинслари орасида 
филтирланиб ё бўшлиқларни тўлдириш (масалан: қум ва қум тошларда) ёки 
метасиматик йўл билан карбонат жисмларда хосил қилади. 
Сизма конларнинг ҳам хосил бўлишида юқоридагидек гидрогенлик режим 
мухит мухим ахамиятга эга, чунки бу холда коннинг хосил бўлиши шароити шакл 
ва катталиги сизот сувларининг харакат қилиш йўлига тарқатиб агар сувлар 
ўтказгич тоғ жинсларининг сув ўтказмайдиган қатламлар билан чегараланган 
пласти бўйлаб харакатланса пласт симон сизма конлар хосил бўлади. Агар улар 
ёриқлар ва дарзликлар орасидан сизиб ўтса мураккаб шаклдаги конлар хосил 
бўлади. Сизма конлар рудасининг текстура ва структура кўп жихатдан қолдиқ 
конларникига ўхшаб кетади. Ундан ташқари сизиб ўтиш натижасида хосил бўлган 
сментлар ва турли метосматик текстуралар (кейинги парагрифга қаралсин) ҳам 
сизма конларга хос. 
Уран асосан 4 хил формада учрайди: тоғ жинслари ёриқ-ларида, қумтош ав 
конгламератларда, кўмир пластларида ва бутунлай жинслар таркибида. Кўмир ва 
қум тошдаги уран конлари, асосан, бу жинсларнинг филтирлаш хусусиятига 
тарқатибдир. Бутунлай жинслардаги конлар эса, аввалдан бор нефть 
оксидларининг сербектлик хусусиятига тарқатиб бўлса керак.
Уран баъзида ванадий, мис ва бошқа металлар билан бирга-ликда турли 
жинслари ичида комплекс конлар хосил. Шунинг учун уран конларининг таркиби 
анча мураккаб бўлиб, уранит, раскозлит, корнотит, тяминит, уранофан, навокаит, 
темир, мис, қўрғошин, рух сулфидлари ва турли томир минералларидан тузилган 


бўлади. Уран конлари АҚШ, Жанубий Африка, Канада, Франция, Италия, Япония 
ва бошқа жойларда кўплаб учрайди.
Сизма мис конлари мисли қумтош номи билан машхурдир. Бундай конлар 
АҚШ, Европа ва бошқа жойларда мавжуд. урал тоғининг ғарбий ёнбағрида Кама ва 
Урал дарёларининг ўртасида бундай мисли қумтош ётқизиклари 100км масофага 
чўзилиб кетган. Олимларнинг фикрича бу кондаги мис Урал тоғининг нураш 
махсулотидир.
Сизма темир конларига Уралнинг шарқий ёнбағридаги Ала-паев кони мисол 
бўла олади. Бу ерда темир сизот сувлар билан келтирилиб, ушатки жинслар 
қатламидан унинг остидаги охак тош қатламига сизиб ўтган ва метосаматик 
сидирит, ҳамда темирли хлорит холида ажралган.
Тугма олтингугуртнинг Полша, Испания, Хитой ва бошқа жойлардаги қатор 
конлари, Ўртаосиёдаги Қовурдоқ, Шўрсув ва бошқа олтингугурт конларининг 
сизма йўли билан хосил бўлган-лиги кейинги йилларда кўпчилик геологлар 
орасида шубха туғдираётир.

Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish