Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий университети ҳ. П. Абулқосимов, М.Ҳ. Абулқосимов иқтисодиёт қисқача изоҳли луғат «noshirlik yog‘dusi»



Download 2,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/350
Sana20.06.2022
Hajmi2,5 Mb.
#680232
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   350
Bog'liq
IZOHLI LUGAT

Босиқ (яширин) инфлация – бу иқтисоддаги инфляци
-
он жараёнларни қаттиққўллик билан тартибга солиниши ва 
белгиланган нархларни ўзига хослик билан намоён бўлиши
-
дир. Нархларни юқоридан белгиланган савияда сақлашда 
инфлация муомаладаги пуллар миқдорининг ошириб бори
-
ши ва уларни сотиб олиш қобилиятининг пасайиб кетиши, 
шу сабабли товар ва хизматларга бўлган талабнинг ҳаддан 
ташқари ўсиши ва уларнинг етишмаслиги ҳамда халқнинг 
одат бўлиб қолган талабини йўққа чиқишига олиб келади.
Бош пудратчи ташкилот – бу буюртмачи билан 
қурилиш, қурилиш-монтаж ва бошқа ишларни олиб бориш 
бўйича асосий шартномани тузган ҳамда унинг бажарили
-
шини тўлиқ ўз зиммасига олган қурилиш ташкилоти.
Бошқариш, бошқарув – кенг маънода, бирон – бир 
объектга уни бир ҳолатдан бошқа бир ҳолатга ўтказиш ёки 
маълум бир ҳолатда тутиб туриш учун таъсир ўтказувчи 
фаолият сифатида тушуниш мумкин. Ижтимоий бошқарув 
моддий объектларни, жараёнларни, инсонни, гуруҳларни 


60
бошқаради. Ишлаб чиқариш бошқаруви эса, ижтимоий 
бошқарувнинг бир қисми ҳисобланади. Бошқарув фани
-
нинг 
предмети
ишлаб чиқаришни бошқариш жараёнида 
юзага келадиган ижтимоий муносабатлар, ахборот ва алоқа 
ҳисобланади. Бошқарув ташкилотни пировард мақсадга 
олиб борувчи ишлаб чиқаришни ташкил этишнинг дастаги 
ҳисобланади. Ишлаб чиқаришни ташкил этиш ва бошқариш 
бир-биридан ажралмас тушунчалардир. Бошқарув пировард 
мақсадни белгилаб олган вақтдан бошланиб, ташкилотни 
лойиҳалаш, ташкил этиш, қуриш, фаолиятни изга солиш, 
реконструкциялаш ва замонавийлаштириш давомида амалга 
оширилади ва олиб борилади.
Бошқарув риски (таваккалчилиги) – у ёки бу даража
-
даги ноаниқлик вазиятида амалга оширилинувчи бошқарув 
фаолиятининг характеристикаси, масалан, ахборотнинг 
ишончли бўлмаслиги ёки етишмаслиги оқибатида.

Download 2,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   350




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish