Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги самарқанд давлат


Доимий юк: Том қопламасининг ҳимоя қатлами (δ



Download 2,73 Mb.
bet20/28
Sana23.07.2022
Hajmi2,73 Mb.
#841366
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   28
Bog'liq
методичка зилзила A-конвертирован

Доимий юк:
Том қопламасининг ҳимоя қатлами
(δ=0,02 м; ρ=16 кН/м3) - 16·0,02=0,32
3 қават рубероидли қоплама (0,1 кН/м2)
Цемент-қумли текисловчи қатлам
(δ=0,02 м; ρ=20 кН/м3) - 20·0,02=0,4
Иссиқ-совуқдан ҳимоялаш-пенобетон қатлами (δ=0,10 м; ρ=6 кН/м3) - 6·0,1=0,6 Буғ изоляция қатлами (0,05 кН/м2) Темирбетон том ёпма плитаси (келтирилган қалинлиги 80 мм) - 25·0,08=2,0

0,32

1,2

0,38




0,1

1,1

0,11

1

0,4

1,3

0,52




0,6

1,3

0,78




0,05

1,1

0,06




2,00

1,1

2,2




Жами:

3,47




4,05

2

Муваққат (вақтинчалик)-қисқа муддатли юк:
Қор оғирлиги

0,5


1,4


0,7





Том ёпмасида тўлиқ юк:

3,97




4,75




Ораёпмадан:
Доимий юк:
Пол:
а) асфальтобетонли пол* - 18·0,025=0,45 б) текисловчи қатлам - 20·0,04=0,8 в) иссиқлик сақловчи қават - 10·0,06=0,6 Пардадеворлар ва полни текисловчи қатлами Темирбетон қовурғали ораёпма плита (келтирилган қалинлиги 0,12 м) - 25·0,12=3,0

0,45

1,3

0,585

1

0,8

1,3

1,04




0,6

1,3

0,78




1,5

1,1

1,65




3,0

1,1

3,3




Жами:

6,35




7,35




Фойдали муваққат юк (топшириқдан олинг):

8







2

узоқ муддатли

6

1,2**

7,2




қисқа муддатли

2

1,2**

2,4




Тўлиқ юк, шу жумладан:

14,35




16,95

Доимий ва узоқ муддатли

12,35

14,55

Қисқа муддатли

2

2,4

(*) – асфальтобетонли пол конструкцияси – илова 1 да берилган.
(**) – ораёпмага тушадиган текис ёйилган муваққат меъёрий юклар миқдори:
qn < 2кН/м2 (кПа) – γf =1,3 ва qn ≥ 2 кН/м2(кПа) – γf =1,2 га тенг([3]нинг 3.7 банди).
Бино ораёпмаси ва том ёпмаси сатҳидаги тўпланган юклар(Qk)ни аниқлаймиз:
2-жадвал

Юк номланиши ва улар- нинг ҳисоби

Ўлчов бирлиги



Ҳисобий юк



Бирикма коэффициенти

Юк оғирлиги, Qk (кН)



Ораёпма Q1



Том ёпмаси Q2

1

2

3

4

5

6

Том ёпмаси оғирлиги (том, иссиқлик сақловчи қават, темирбетон плита) (1-жад- вал), юк майдони
А=6·18=108м2

кН/м2



4,05

0,9

-

4,05·108·0,9=


=393,66

Ораёпма оғирлиги (пол, пардадевор, темирбетон
плита) (1-жадвал)

кН/м2



6,03


0,9


7,35·108·0,9=
=794,7



-

Том ёпма тўсини оғирлиги
L=18 м, m=12,1 т
g= 12,1·9,81·1,1 = 130,6 кН/м
18

кН/м


130,6


0,9




-

130,6·0,9=117,54



Ригел оғирлиги
L=5,2·3=15,6м,
g= (0,3·0,8+2·0,165·0,125)·
·25·1,1=7,73 кН/м

кН/м


7,73


0,9


7,73·15,6·0,9=


=108,53



-

Панел девор оғирлиги (ρ=3,0 кН/м2)
g =3,0·1,1=3,3 кН/м

кН/м2



3,3


0,9


3,3·6,0·2,4·2·0,9=
=85,54

85,54


Тасмасимон дераза оғирли- ги (ρ=0,5кН/м2)
g= 0,5·1,1=0,55 кН/м

кН/м2



0,55


0,9


0,55·6·2,4·2·0,9=
=14,26

0,55·6·3,0·2·0,9=
=17,82

Устун оғирлиги
g=0,4·0,6·1·25·1,1=6,6 кН/м

кН/м2

6,6

0,9

6,6·(4·2,4+2·3,0)·
·0,9=92,66

6,6·2·3,0·0,9=
=35,64

Қисқа муддатли томёпмага тушадиган қор юки
(1-жадвал)

кН/м2



0,7


0,5


-


0,7·108·0,5=37,8



Ораёпмага тушадиган узоқ муддатли муваққат юк
(1-жадвал)

кН/м2



7,2


0,8


7,2·108·0,8=
=622,08



-

Ораёпмага тушадиган фой-
дали юк (1-жадвал)

кН/м2

2,4

0,5

2,4·108·0,5=
=129,6

-

Осма кран юки Qкр

кН/м2

96

0,8

-

0,8·96=76,8

Юк оғирлиги Qk

кН

-

-

1847,37

737,8

γn=0,95 ни эътиборга олганда

кН







1755,0

700,91
  1. БИНО КЎНДАЛАНГ РАМАСИ ЭЛЕМЕНТЛАРИНИНГ ГЕОМЕТРИК ХАРАКТЕРИСТИКАЛАРИНИ АНИҚЛАШ





    1. Устун ва ригел геометрик характеристикалари

Кўндаланг кесими тўғри тўртбурчак ўлчамлари 40х60 см бўлган биринчи ва иккинчи қават устуннинг инерция моменти (4-расм а):

𝒄
𝑱 = 𝒃𝒄𝒉𝟑 = 40603=720000 см4.

𝒄 𝟏𝟐 12



а)

б)

4-расм. Устун (а) ва ригел (б) нинг кўндаланг кесими




  1. расм б)да кўрсатилган ригелнинг инерция моментини топиш: Ригел кўндаланг кесим юзаси:

A=30·80+2·12,5·16,5=2812,5 см2.
Ригел кўндаланг кесимнинг момент қаршилиги :


)
𝑺 = 30 ∙ 80 ∙ 80 + 2 ∙ 12,5 ∙ 16,5 ∙ (33,5 + 16,5
= 113221,9 см3.

2 2
Ригел пастки чўзилган қиррасидан оғирлик марказигача бўлган масофа:
𝒚 = 𝑺 = 113221,9 = 40,26 см.
𝑨 2812,5
Биринчи қават ригелининг инерция моменти:

𝑱 = 30∙803 + 30 ∙ 80 ∙ (80 − 40,25 − 80



2 + 2 16,53∙12,5 +




𝒑 12
)
2 12


))
+2 ∙ 12,5 ∙ 16,5 ∙ (40,26 − (33,5 − 16,5 2=
2
=1280000+162,24+9358,59+915,79=1290436,62 см4.
    1. Устун ва ригел бикирлигининг интенсивлигини аниқлаш


Кўндаланг рама биринчи қаватини устунлар бикирлигининг йиғиндиси:
𝑓 = 𝑛𝐸𝑏𝐽𝑐 = 4 32500 720000 2126000 Н∙см=2,13∙104 т∙м;


1 1
440,26  (100)

бу ерда n – кўндаланг рама биринчи ярусидаги устунлар сони; Eb устун бетонининг эластиклик модули (илова 2 га кўра, В40 бетон синфдаги устун учун Eb=32500 МПа); h1 – қават баландлиги, яъни пол сатҳидан ригел нейтрал ўқигача бўлган масофа:

h1= h1қав – (hр y) = 480 – (80,0 – 40,26) = 440,26 см = 4,403 м.
Кўндаланг рама иккинчи қават устунлар бикирлигининг йиғиндиси:


2
f n Eb J c
h2
2  720000  32500 73154719 639,74  (10)
кН∙см = 0,73∙104 т∙м

бу ерда n – кўндаланг рама иккинчи ярусидаги устунлар сони; Eb – устун бетонининг эластиклик модули; h2 – қават баландлиги, яъни пол сатҳидан тўсин нейтрал ўқигача бўлган масофа:
h2 = h2қав – (hр y) = 600 + (80,0 – 40,26) = 639,74 см = 6,4 м.
Кўндаланг рамадаги ораёпма ригеллари бикирлигининг йиғиндиси:


1
r n Eb Jc
l p
3 1290437 30000 19356555 кН∙см = 1,936∙104 т∙м
600  (10)

бу ерда n – кўндаланг рамада ригеллар сони; Eb – ригел бетонининг эластиклик модули (В25 бетон синфдаги ригел учун Eb=30000 МПа); lp – ригел узунлиги, ўқлар орасидаги масофа lp= 600 см = 6 м.


Ораёпма стаҳида тўпланган юк қиймати аниқланади (γn=0,95 ни эътиборга олганда):
m1= 𝑄1 = 1755 = 178,9 кН∙с2/м;
𝑔 9,81
m2= 𝑄2 = 700,91 = 71,45 кН∙с2/м.
𝑔 9,81
Ҳар бир қават сатҳидаги рама устуни ва ригелининг бирлик
узунлигидаги бикирликлар йиғиндисини топамиз:


1
2
𝑭𝟏 = =
𝑓1
2
4,4032



2,13∙104
=9,11∙10-4.
6,42

F2= F1 + 2 =9,11∙10-4+
𝑓2



0,73∙104
=65,22∙10-4;

Fk=9,11·10-4+65,22·10-4 = 74,33∙10-4.



Download 2,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish