Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги самарқанд давлатДоимий юк: Том қопламасининг ҳимоя қатлами (δ
методичка зилзила A-конвертирован
(*) – асфальтобетонли пол конструкцияси – илова 1 да берилган. (**) – ораёпмага тушадиган текис ёйилган муваққат меъёрий юклар миқдори: qn < 2кН/м2 (кПа) – γf =1,3 ва qn ≥ 2 кН/м2(кПа) – γf =1,2 га тенг([3]нинг 3.7 банди). Бино ораёпмаси ва том ёпмаси сатҳидаги тўпланган юклар(Qk)ни аниқлаймиз: 2-жадвал
БИНО КЎНДАЛАНГ РАМАСИ ЭЛЕМЕНТЛАРИНИНГ ГЕОМЕТРИК ХАРАКТЕРИСТИКАЛАРИНИ АНИҚЛАШУстун ва ригел геометрик характеристикалари Кўндаланг кесими тўғри тўртбурчак ўлчамлари 40х60 см бўлган биринчи ва иккинчи қават устуннинг инерция моменти (4-расм а): 𝒄 𝑱 = 𝒃𝒄∙𝒉𝟑 = 40∙603=720000 см4. 𝒄 𝟏𝟐 12
расм б)да кўрсатилган ригелнинг инерция моментини топиш: Ригел кўндаланг кесим юзаси: A=30·80+2·12,5·16,5=2812,5 см2. Ригел кўндаланг кесимнинг момент қаршилиги : ) 𝑺 = 30 ∙ 80 ∙ 80 + 2 ∙ 12,5 ∙ 16,5 ∙ (33,5 + 16,5 = 113221,9 см3. 2 2 Ригел пастки чўзилган қиррасидан оғирлик марказигача бўлган масофа: 𝒚 = 𝑺 = 113221,9 = 40,26 см. 𝑨 2812,5 Биринчи қават ригелининг инерция моменти: 𝑱 = 30∙803 + 30 ∙ 80 ∙ (80 − 40,25 − 80 2 + 2 16,53∙12,5 + 𝒑 12 ) 2 12 )) +2 ∙ 12,5 ∙ 16,5 ∙ (40,26 − (33,5 − 16,5 2= 2 =1280000+162,24+9358,59+915,79=1290436,62 см4. Устун ва ригел бикирлигининг интенсивлигини аниқлашКўндаланг рама биринчи қаватини устунлар бикирлигининг йиғиндиси: 𝑓 = 𝑛∙𝐸𝑏∙𝐽𝑐 = 4 32500 720000 2126000 Н∙см=2,13∙104 т∙м; 1 ℎ1 440,26 (100) бу ерда n – кўндаланг рама биринчи ярусидаги устунлар сони; Eb – устун бетонининг эластиклик модули (илова 2 га кўра, В40 бетон синфдаги устун учун Eb=32500 МПа); h1 – қават баландлиги, яъни пол сатҳидан ригел нейтрал ўқигача бўлган масофа: h1= h1қав – (hр – y) = 480 – (80,0 – 40,26) = 440,26 см = 4,403 м. Кўндаланг рама иккинчи қават устунлар бикирлигининг йиғиндиси: 2 f n Eb J c h2 2 720000 32500 73154719 639,74 (10) кН∙см = 0,73∙104 т∙м бу ерда n – кўндаланг рама иккинчи ярусидаги устунлар сони; Eb – устун бетонининг эластиклик модули; h2 – қават баландлиги, яъни пол сатҳидан тўсин нейтрал ўқигача бўлган масофа: h2 = h2қав – (hр – y) = 600 + (80,0 – 40,26) = 639,74 см = 6,4 м. Кўндаланг рамадаги ораёпма ригеллари бикирлигининг йиғиндиси: 1 r n Eb Jc l p 3 1290437 30000 19356555 кН∙см = 1,936∙104 т∙м 600 (10) бу ерда n – кўндаланг рамада ригеллар сони; Eb – ригел бетонининг эластиклик модули (В25 бетон синфдаги ригел учун Eb=30000 МПа); lp – ригел узунлиги, ўқлар орасидаги масофа lp= 600 см = 6 м. Ораёпма стаҳида тўпланган юк қиймати аниқланади (γn=0,95 ни эътиборга олганда): m1= 𝑄1 = 1755 = 178,9 кН∙с2/м; 𝑔 9,81 m2= 𝑄2 = 700,91 = 71,45 кН∙с2/м. 𝑔 9,81 Ҳар бир қават сатҳидаги рама устуни ва ригелининг бирлик узунлигидаги бикирликлар йиғиндисини топамиз: 1 ℎ 2 𝑭𝟏 = = 𝑓1 ℎ2 4,4032 2,13∙104 =9,11∙10-4. 6,42 F2= F1 + 2 =9,11∙10-4+ 𝑓2 0,73∙104 =65,22∙10-4; Fk=9,11·10-4+65,22·10-4 = 74,33∙10-4. Download 2,73 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024 ma'muriyatiga murojaat qiling |
kiriting | ro'yxatdan o'tish Bosh sahifa юртда тантана Боғда битган Бугун юртда Эшитганлар жилманглар Эшитмадим деманглар битган бодомлар Yangiariq tumani qitish marakazi Raqamli texnologiyalar ilishida muhokamadan tasdiqqa tavsiya tavsiya etilgan iqtisodiyot kafedrasi steiermarkischen landesregierung asarlaringizni yuboring o'zingizning asarlaringizni Iltimos faqat faqat o'zingizning steierm rkischen landesregierung fachabteilung rkischen landesregierung hamshira loyihasi loyihasi mavsum faolyatining oqibatlari asosiy adabiyotlar fakulteti ahborot ahborot havfsizligi havfsizligi kafedrasi fanidan bo’yicha fakulteti iqtisodiyot boshqaruv fakulteti chiqarishda boshqaruv ishlab chiqarishda iqtisodiyot fakultet multiservis tarmoqlari fanidan asosiy Uzbek fanidan mavzulari potok asosidagi multiservis 'aliyyil a'ziym billahil 'aliyyil illaa billahil quvvata illaa falah' deganida Kompyuter savodxonligi bo’yicha mustaqil 'alal falah' Hayya 'alal 'alas soloh Hayya 'alas mavsum boyicha yuklab olish |