Олий таълим тизими педагог ва раҳбар кадрларини қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини оширишни



Download 0,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/83
Sana22.02.2022
Hajmi0,84 Mb.
#98583
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   83
Bog'liq
6.2-Адабиёт-ўқитиш-методикаси

Симулякр. Симулякр атамаси постмодерн адабиётга хос хусусиятлар 
муносабати билан кейинги вақтда тез-тез тилга олинаётган бўлсада, аслида 
жуда узоқ тарихга эга эски ҳодиса. Мимесис назариясига боғлиқ бўлган бу 
атама қадимда машҳур тимсолларга ўхшаган, аммо катта бадиий таъсир 
кучига эга бўлмаган образни англатган. Классицизм, маърифатчилик, 
романтизм оқимлари даврида симулякр тушунчасига борлиқнинг муқобили, 
ўйин тарзидаги маънолар юкланиши натижасида у бора-бора имитация, 
сохталик, муғомбирлик маъноларида қўлланиладиган бўлди. Ушбу 
тушунчанинг янги, замонавий умри бир қатор азалий бадиий-эстетик 
тушунча ва атамаларга ҳам ноклассик маънолар берилган ХХ асрнинг 80-
йилларидан бошланди. 
Тимсол, ўхшашлик маъносини билдирувчи лотинча simulacrum
сўзидан 
келиб чиқиб, ўлармонлик, жонсўхталик, муғомбирлик, қалбакилик 
маъноларини англатувчи simulantis (симулянт) cўзидан олинган симулякр 
атамаси постмодерн эстетикада борлиқнинг муляжи, нусхаси; ҳақиқатга 
жуда ўхшаш сохталик, эстетикадан бадиий образни сиқиб чиқариб, ўринини 
эгаллаб олган қуруқ шаклдан иборат ҳодисани англатади. Ушбу 
тушунчанинг постмодерн эстетикада тутган ўрни шунчалик салмоқлики, 
баъзан бу ҳодиса бутунисича симулякр эстетикаси дейилади ҳам. Симулякр 
постмодерн артефактларнинг ўйноқи табиатидаги иккиланганликни, 
“соянинг нусхаси” маъносини акс эттириши билан ажралиб туради. 
Француз адабиётшуноси Жан Бодрийяр ўтган асрнинг 80-йилларидан 
эътиборан қадимий симулякр тушунчасини постмодерн эстетикада ҳозирги 
маънода қўллай бошлаган. 
Бодрийяр истеъмолчилар жамиятининг эстетикасини текширар экан, 


98 
инсоннинг кундалик ҳаётда тутган ўрни ва фойдаланилиш даражасидан 
келиб чиқиб, нарсаларни 1) функционал (истеъмол қилинадиган) нарсалар; 
2) нофункционал (антиквариат, бадиий коллекциялар) нарсалар; 3) 

Download 0,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish