Олий таълим муассасаларининг ўзбек тили ва адабиёти бакалавриат йўналиши таълим дастурида талабаларга миллий қадриятларимиздан бўлган ўзбек шевалари тўғрисида илмий-амалий билимларни бериш кўзда тутилган



Download 1,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/135
Sana28.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#475199
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   135
Bog'liq
Ozbek dialektologiyasi. Nigora Murodova (5)

 Фонетик жараёнлар
. Товуш ўзгаришларидан ўзбек халқ шеваларида 
энг кўп учрайдиган ҳодисалардан бири 
товушларнинг сингиши-
ассимиляция
дир. Қарлуқ лаҳжасига оид шеваларда фонетик ҳодисалардан 
ундошлар ассимиляцияси кўпроқ учрайди. Ундош товушлар қатор келганда 
бири иккинчисига таъсир қилиб, уни ўзига мослаштиради ва товушларнинг 
сингиши (ассимиляция) ҳодисаси юзага келади. У икки хил бўлади: 
прогрессив, регрессив ассимиляция. Агар олдинги товуш ўзидан кейинги 
товушни ўзига мослаштирса, 
прогрессив ассимиляция
бўлади. М
. : 
кəммəғəл, шуннəй, муғɔммър, топпəй, сəннуқ (сандуқ), шəммъ (шанба). 
Кейинги товуш олдинги товушни ўзига мослаштирса, ўхшаса

регрессив
ассимиляция
бўлади. Бу қарлуқ лаҳжасига оид шеваларда 
кўпроқ қўлланилади: 
əллəс (атлас), мəккəм (маҳкам), мəссъ (маҳси), 
ҳəллəмə
(ҳатлама), қəллəмə (қатлама).
Ўзбек шеваларида учровчи прогрессив ва регрессив ассимиляция 
ҳодисалари узоқ тарихий аҳамиятга эга эканлиги билан эътиборни тортади. 
Қадимги ёзма ёдгорликлардан “Девони луғотит-турк”да ҳам бундай 
ҳодисалар учрайди: 
отти-ўтди 
(ДЛТ, 1, 182) 
атти-отди 
(ДЛТ, 1, 18
1), 
улатты- улатди 
(ДЛТ. 1, 220).
Нутқда товушлар уйғунлиги -
диссимиляция
ҳодисаси ҳам учрайди. 
Бундай фонетик ўзгаришлар ўзбек шеваларида сонор товушларга эга бўлган 
сўзларда учрайди. Бу ҳодиса кўп тарқалган эмас. М. : 
девɔл
//ад. орф
. девор; 
зарул //
ад. орф. 
зарур; əнжъл//
ад. орф. анжир, 
зəнжъл// 
ад. орф. занжир; 
абджъл
//ад. орф. абжир

Ўзбек халқ шеваларида 
спирантизация
– бирор портловчи ундош 
товушнинг портловчилик хусусиятини йўқотиб, сирғалувчи товушга ўтиш 
ҳодисаси ҳам учрайди. Қарлуқ лаҳжасига оид шеваларда бу ҳодиса 
қўлланилади: 

Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish