.3) ковушкод;
4) синувчан;
5) муста\кам;
6) ута мустахкам.
Тог жинсларининг мустахкамлигини акс этгириш учун проф.
М.М.
Протодьяконов
ракам л и
курсаткич
-
мустахкамлик
коэффециентини ( f )
таюшф килди. Бунга асосан шу турдаги тог жинсининг маълум
микдорини
маълум вак;г ичида кучиришга сарф кдлинган мехнат
микдорига караб аникданади (Жадвал 1).
Барча тог жинслари категорияларга ажратилган ва Gy категориялар
учун мустахкамлик козффициэнти курсатилган. Бу коэффициэнтлар
гог лахмларини утишда сарф буладиган мехнат микдорини, яъни
ишлар таннархини хисоблашда асос булиб хизмат килади.
1) юмшок ва ковушкок тог жинсларида (I-lV категория) -
ишлар кул мехнати ёки ер ковловчи маши нал ар ёрдамида
утилади;
2) мустахкам жинсларда (V- X! категория) ишлар портлатиш
ёрдамида олиб борилади.
'Гог ишларини олиб бориш давомида утилаётган лахмлардаи
гог жинслари таш карига куйидаги услубларда чикарилади:
!) кул асбоблари ва экскаватор ёрдамида;
2) вагонеткаларга ёки махсус курилмаларга юклаб.
Ю м ш ок, со ч и л у в ч ан в а
ёрицли
тог ж и н сл ар и да
гог и ш л ар и н и олиб бориш
Бундай тог жинсларида (1-4 категория) лахмлар утишда табий
шарой тса ва иш хаж мига боглик холда механизациялаштирилган
усул ва кул мехнати кулланилади.
М еханизациялаштирилгаи ишлар иш майдони нисбатан текие
булган шароитда иш хажми куп булганда эксковатор, булдозер
9
Жадвал !
Тог жинсларининг мустахкамлик жадвал и
Катсгориялар
I
Тог жинсларининг мустахкамлиги
тафеилоти
Юкори
даражада
мустахкам
(кварцитлар, жеспилитлар, базальт)
Мустахкамлик
коэффициента
(f)
20-25
2
Жуда
мустахкам
(урта
донадор
гранитлар, мармарлар)
15
3
Мустахкам
(колчедан
маъданлар, ^
10
конгломератлар)
За
Мустахкам (зич охактошлар)
8
4
Деярли мустахкам (нураган гранит,
охактош)
6
4а
-------------
« « .........
..................
5
5
Уртача мустахкам (кумтош, сланец)
4
5а
-------------
« « ---------------------
3
6
Деярли юмшок (антрацит)
?
6а
— ........... —« « --------------------
1,5
j
7
Юмшок (гил, опока)
1
7а
---------------
« «
------------------
0,8
8
Ерсимон (лёсс ва 6 J
0,6
9
Сочилувчан (кум ва б.)
0,5
10
Окувчан (торф, тукилувчан кум)
0,4-0,3
ёки кулда иарчалаш мосламаси (отбойний молоток
раем 3)
ёрдамида амалга оширилади.
Ушбу жадвал асосида махсус кулланмалар яратилган (HI IB, СУП ва
ССН) ва тог ишларини олиб боршн жараёнида уларнинг хаж&и, утиш
таннархи хисобланиб чик,илади. Тог ишларининг таннархлари нормал
шароитлар учун келтирилган. Агар иш олиб бориш шароитлари
узгарса (огир об-хаво шароити, баланд тоглик, сувсичлик, ер ости
ишлари ва б.) ушбу таннархларга алохида тузатиш коэффициентлари
кушиб борилади.
Х,ар
хил
тог
лахмларини
утишда
тог
жинсларининг
мустахкамлик категориясига караб тог ишларининг куйидаги
турлари аникланади:
10
Do'stlaringiz bilan baham: |