Лекин тағин нималардир деган эди... – Сўнг Абдуқаюм ёдига
тушиб бошини саравлатди. – у фақат холис хизмат қилди...”
Ултон улар билан ҳам ҳали учрашадиган каби кўнгли тинчиб, боз
Ҳожар холага кўз отди-ю, қирқмани белига қистирди.
– Хўш қолинг, холабой. – деди. – Бошқақ гап йўқми?
– Гап... – Хожар хола бирдан Ултонга тикилиб шивирлади: –
Волидангиз қабрини зиёрат қилишниям ўзим маслаҳат берган эдим...
– Ҳм-м. – Ултон инграб юборди: биқинига бир нима санчилгандай.
– Мен бўлсам...
502
– Лекин борганига кейин хурсанд бўлди, - давом этди хола. – Ҳа,
менга раҳмат айтдилар...
Ултон хўрсинди.
– Ҳа, энди... – “Унинг қўлини упдим... Отам ҳам хурсанд бўлди.
Аёллар ҳам...” – Хола, сизни барибир ҳурмат қиламан!
– Э тилингиздан айланай-е... – Яна Ултонга тикилиб қолди хола. –
Эшмаматов пойлаб юрипти...
– Айтдингиз. Почтада кутар эканми?
– Билмасам.
“Демак, Омон чўтоқ ҳам билади, – кулумсиради Ултон. – КГБ
билан алоқақдор одам-у...”
– Энди, менга бир яхшилик қилинг, – деди Ултон. – Бўтабой
Сўпининг дачаси Қоратоғнинг қаерида? Қандай борилади?
– Мана шу тепага чиққандан кейин қабристонга ўтасиз, – Ҳозир
хола қўли билан кўрсатиб тушунтира бошлади. – Лекин тепадан пастга
эниб, чинорлар тагидан тўғри тоққа ўрлаган тошлоқ кўчага тушсангиз
ҳам бўлади-ю...
– Мошина юрмайдиган йўлни айтинг.
– Шунинг учун мозорот биқини билан... сим тўсиб қўйилган-у, ана
шунинг таги билан кетасиз. Эшак йўли бор. Кетаверасиз, кетаверасиз...
– Қишлоқдан чиқаман?
– Чиқасиз. Кейин яна ўнгга бурилиб, жўхори поя жияги билан
Do'stlaringiz bilan baham: |