Оғиз бўшлиғи аъзолари ва юз-жағ соҳалари тўқималарини


Тугунда лимфа суюқлиги ҳаракати



Download 14,44 Mb.
Pdf ko'rish
bet103/306
Sana19.04.2022
Hajmi14,44 Mb.
#563011
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   306
Bog'liq
Bolalar jarrohlik stomatologiyasi (M.Azimov)

Тугунда лимфа суюқлиги ҳаракати.
Тугунга лимфа олиб келувчи 
томирлар тугуннинг қабариқ томонидан кириб, у дастлаб чекка ёки капсула ости 
синуслари (sinus subcapsularis)га қуйилади. Бу синуслар тугун капсуласи ва 
фолликуллар орасида жойлашган бўлади. Уларнинг ташқи деворини ҳосил 
қилувчи эндотелий ҳужайралари базал мембранада ётиб, тузилиши жиҳатдан 
лимфа томирларининг эндотелий ҳужайраларидан деярли фарқланмайди. 
Синусларнинг фолликулларни қоплаб турувчи ички деворида эса эндотелийга 
ўхшаш яссиланган ретикуляр ҳужайралар бўлиб, уларнинг орасида ёриқлар 
кўринади, лекин бу ерда базал мембрана бўлмайди. Эндотелий ҳужайралари 
орасидаги ёриқлар орқали, тугунда ҳосил бўлган янги лимфоцитлар лимфага 
тушиши ёки, аксинча, лимфа суюқлигидан тугунга ўтиши мумкин. Лимфа чекка 
синуслардан оралиқ синусларга ёки фолликулар ва трабекулалар орасида 
жойлашган синусларга (sinus corticalis perinodularis) ўтади. Улардан лимфа 
суюқлиги мағиз моддага ўтиб, бу ердаги мағиз тасмалар ва трабекулалар 
204 


орасидаги мағиз синуслар (sinus medullaris)га куйилади. Шуни таъкидлаш 
керакки, оралиқ ва мағиз синусларининг девори юқорида кўрсатиб ўтилган чекка 
синусларнинг айнан ички деворига ўхшаш тузилишга эга бўлади. Уларда ҳам 
эндотелий ҳужайралари орасида ёриқлар бўлиб, эндотелий ҳужайралари орасида 
макрофаглар учрайди. Мағиз синусларидан лимфа суюқлиги дарвоза соҳасида 
жойлашган марказий синус (sinus centralis)га йиғилади ва тугуннинг дарвозасидан 
олиб кетувчи лимфа томири орқали чиқиб кетади. 
Тугундан ўтиш давомида лимфа суюқлиги ёт антигенлардан тозаланади, 
янги лимфоцитлар ва антителолар билан бойитилади. Лимфа тугунларининг ёт 
заррачалар ва ўсма ҳужайраларини ўзида тўтиб қолиш ҳусусияти, уларнинг турли 
касалликларда ўзгаришига олиб келади. 
Қон айланиши.
Артерия тугун дарвозаси орқали кириб, асосан, икки 
қисмга тармоқланади. Биринчи қисми капсула ва трабекулалар томон йўналса, 
иккинчиси пўстлоқ ва мағиз моддаларда капиллярлар тўрини ҳосил қилади. Бу 
тўрдан посткапилляр венулалар бошланиб, улар веналарга йиғилади ва тугун 
дарвозасидан вена шаклида чиқиб кетади. Соғлом организмда ҳеч қачон 
синусларда қон учрамайди.
Лимфа безлар яллиғланишини таснифи уч тамойилга асосланган: 

Download 14,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   306




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish