Оғиз бўшлиғи аъзолари ва юз-жағ соҳалари тўқималарини



Download 14,44 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/306
Sana19.04.2022
Hajmi14,44 Mb.
#563011
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   306
Bog'liq
Bolalar jarrohlik stomatologiyasi (M.Azimov)

Ментал анестезия 
Пастки альвеоляр нервнинг асосий қисми пастки альвеоляр каналдан, жағ 
танасининг ўртаси, доимий премолярлар тишлар илдизлари ораси (6-12 ёш 
болаларда биринчи кичик озиқ тишга яқинроқ, сут тишлар даврида – биринчи 
катта озиқ тиш) соҳасида энгак тешиги орқали ташқарига чиқади ва энгак нерви 
номини олади. Чиқиши билан ияк, пастки лаб, кичик озиқ, қозиқ ва кесув 
тишларга тармоқлар беради. 
Анестетик юбориладиган пункт. 
Бола улғайиши ва ўсишига параллел 
равишда пастки жағ ҳам ўсади, даҳан (энгак) тешиги дистал йўналишда силжиб ўз 
топографиясини ўзгартиради. Вақтинчалиқ тишлам даврида биринчи озиқ тиш 
илдизи соҳасидан доимий тишлар окклюзияси даврига келиб, премолярлар 
соҳасига “кўчади”. Энгак тешиги проекциясини аниқлаш учун “Кўз қорачиғидан” 
ўтказилган вертикал чизиқдан фойдаланилади. Одатда, “қорачиқ чизиғи” кўз ости 
ва даҳан тешиклари соҳасидан ўтади. Бунинг учун бола бошини тўғри қўйиб, олд 
томонга қараб турганида унинг, кўз қорачиғидан ўтказилган шартли чизиқ, тешик 
проекциясини аниқлаш имконини беради. Энгак (ментал) тешиги олдиндан орқага 
қараб очилишини ёдда тутиш лозим. Шунинг учун игнани дистал томондан, яъни 
катта озиқ тишлар проекциясидан олд томонга йўналтириш керак. 
99 


Оғиз ташқарисидан анестезияни бажариш техникаси 
Энгак тешигининг, проекцияси юқорида келтирилган усулларнинг биридан 
фойдаланиб, аниқланади ва игна орқадан олдинга, пастга, ичкарига 
йўналтирилган ҳолда санчилиб суякка қадар киритилади, 1-1,2 мл анестетик 
юборилади. Игна тортиб олингач, юмшоқ тўқималар тампон билан суякка босиб, 
бир неча дақиқа ушлаб турилади. 
Ментал анестезияни оғиз ичкарисидан бажариш техникаси. 
Энгак тешиги проекциясида, терининг яллиғланиш касалликлари ёки жарроҳат 
белгилари бўлса, анестезия оғиз даҳлизи томонидан бажарилиши мумкин. Юқори 
ва пастки жағ тишлар окклюзияси ҳолатида Фарабеф илмоғи ёки шпатель 
ёрдамида пастки лаб билан лунж ташқарига тортилади, ҳамда юқорида 
келтирилган усулларнинг биридан фойдаланиб, ўтув бурмасидан пастроққа игна 
санчилади ва 0,5-1,0 мл эритма юборилади. 
Оғриқсизлантириш зонаси энгак ва пастки лаб териси, альвеоляр ўсиқнинг 
вестибуляр юзасидаги шиллиқ парда, биринчи кесув тишдан иккинчи 
премоляргача бўлган соҳани ўз ичига олади. 
100 


101 


Болаларда ментал анестезия энгак, пастки лаб териси, қизил ҳошияси, 
лабнинг шиллиқ пардаси ва альвеоляр ўсиқнинг оғиз даҳлизи томонини 
оғриқсизлантириш зарурати бўлган ҳолларда ўтказилади. Пастки кесув тишлар, 
қозиқ ва биринчи кичик озиқ тишларни олиш учун анестетикни канал ичига 
киритиш зарурати туғилади. Канал ичига игна киритмай, бундай вазиятда 
мандибуляр ва маҳаллий инфильтрацион оғриқсизлантириш усулларини қўллаш 
афзаллиқларга эга. 
Асоратлар:
мантал оғриқсизлантириш вақтида анестетик 0,5 мл.дан 
кўпроқ юборилса, мушакларининг вақтинчалик нимфалажи ва фалажи 
кузатилади. Бу асорат даволаш чоралари ўтказилмаса ҳам маълум вақтдан сўнг 
ўз-ўзидан ўтиб кетади. Бошқа асорат (қон-томир нерв тутамининг 
жарроҳатланиши, инфекция киритилиши каби)лар камдан-кам учрайди. 

Download 14,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   306




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish