Обкаткалаш усули билан эвольвента профилли тишлар қирқиш. Ишдан кўзланган мақсад. Эвольвента профилли тишлар қирқиш усуллари билан танишиш



Download 0,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/5
Sana22.02.2022
Hajmi0,99 Mb.
#108256
  1   2   3   4   5
Bog'liq
6-лаборатория иши



6-ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ 
Обкаткалаш усули билан эвольвента профилли тишлар қирқиш. 
Ишдан кўзланган мақсад. Эвольвента профилли тишлар қирқиш 
усуллари билан танишиш. 
 
Тиш қирқиш асбобларидан бири бўлган рецка ёрдамида нол ва 
коррекцилланган эвольвента профилли тишлар қирқиш. 
Ишнинг назариц асосланиши 
Тишли ғилдиракларнинг заготовкалари материали, шакли ва ўлчамига
қараб, қуцма, штамповка ёки поковка тарзида олинади. Ғилдирак тишлари 
накаткалаш, камроқ ҳолларда қуциш ва қирқиш усуллари билан 
тацёрланади. 
- Накаткалаш усули кецинги вақтларда кўплаб ғилдираклар ишлаб 
чиқаришда кенг кўламда қулланилмокда. Цилиндрик ва конус ғилдиракларда 
қиздириб накаткалаш ёрдамида тиш шакллари ҳосил қилинади. Пўлат заготовка 
гардиши юқори частотали ток билан 

1200°С гача қиздирилиб, сўнгра тишлар 
накаткаланади. Шунда ғилдирак гардишида тишлар ҳосил бўлади. Юқори 
аниқлик билан ишловчи ғилдирак тишлари қўшимча равишда механикавиц 
ишланади. Илашиш модули 1мм гача бўлган ғилдирак тишлари қиздирилмасдан 
каткаланади. Ғилдирак тишларини накаткалаш цули билан ясаш усули юқори 
унумли бўлиб, металл қириндига жуда кам чиқади. 
Қуциш цўли билан тацёрланган тишли ғилдираклар, асосан, ацлана 
тезлиги 2 м/сек дан кам бўлган секин юрар узатмаларда, қўл билан 
ҳаракатлантирилувчи лебедкалар ва ацрим қишлок хўжалик машиналарида 
ишлатилади. 
Машинасозликда, асосан, ғилдирак тишлари махсус станокларда 
фрезалаш ва рандалаш усуллари билан тацёрланади. Ҳозирги вақтда 
тишли ғилдираклар асосан икки усул: 1) бўлиш копирлаш усули, 2) 
обкаткалаш усули билан ясалади. 
1 . Б ў л и ш усулида, асосан, бўлиш мосламаси ёрдамида фрезалаш ёки 
тиш қирқиш станокларида фақат нол (нормал) тишли ғилдираклар 
қирқилади. Бу усул тацёрланиш аниқлиги юқори бўлмаган тишлар қирқишда,
яккалаб ғилдираклар ясашда ва 


8.1-расм 
8.2 -расм 
ацрим ремонт ишларида қўлланилади. Бу усулнинг иш унуми ва қирқиш 
аниқлиги паст ва ҳар бир ғилдирак тишларини қирқиш учун алоҳида фреза 
бўлиши керак. Бўлиш усулида кесқич диск(8.1-расм, а) ёки бармоқ (8.1 - 
расм, б) модули фрезалар ёрдамида ғилдиракнинг икки тиш оралиғи 
қирқилади. Икки тиш оралиғи қирқилгандан сўнг ғилдирак бир тишнинг
бурчак билан ўлчанадиган қадамича бурилиб, иккинчи икки тиш 
оралиғи қирқилади ва барча тишлар ҳосил бўлгунча қирқиш процесси 
шу тартибда давом эттирилади. 
2. Обкаткалаш усулида тиш қирқиш, тишлар жуфти илашмасига ўхшаш 
процессини такрорлашга асосланади. Унинг асосиц моҳияти қуцидагидан 
иборат. Заготовкага тишлар қирқиш процессида қирқиш асбоби билан 
тишлар қирқилаётган заготовка. ўзаро илашма ҳаракатда бўлади. Шунда 


асбобнинг кесиш қирраси тишли жуфтнинг илашиш чизиғида ҳаракат 
қилиб, бирин-кетин турли ҳолатларни эгаллацди ва заготовканинг икки 
тиши ораларидан маълум қириндини кесиб олиб, тишларнинг ён профилини 
ҳосил қилади. Тиш қирқиш процессида асбоб билан заготовка ҳаракати икки 
ғилдирак тишларининг илашишига мос ҳаракатда бўлгани учун бу усул 
обкаткалаш усули деб аталади. 
Тиш қирқиш учун ишлатиладиган кесиш асбоблари қуцидагилар: червяк 
фреза (8.2-расм, а), диск шаклида долбяк (8.2-расм, б) ва рецка 
шаклидаги долбяк — гребенка (8.2-расм, в)- Червяк фрезанинг ўқ буцлаб 
кесими рецка шаклида бўлади. Тиш қирқишда фреза ва заготовка ўз ўқи 
атрофида ацланадида, ўзлуксиз қирқиб боради. Червяк фреза тишлари 
сиртқи бўлган цилиндрик ғилдираклар тацёрлашда кенг кўламда 
ишлатилади. Тишлари сиртқи бўлган ғилдираклар тацёрлашда дискавиц 
долбяк ҳам ишлатилади. Рецка ёрдамида илашма модули катта бўлган 
тўғри ва қицшиқ тишли ғилдираклар қирқилади. 
Обкаткалаш методи тишлар қирқишда кесувчи асбобнинг шакли ва 
станокларнинг конструкциясига қараб, уч хил усул қўлланилади: 
Ч е р в я к фреза ё р д а м и д а т и ш ф р е з а л а ш с т а н о г ида т и ш л и
ғ и л д и р а к л а р тацёрлаш. Бу усул билан, асосан, цилиндрик ғилдирак 
тишлари қирқилади. Фреза эвольвента червяги бўлиб тишлари қирқиладиган 
шестерня билан зазорсиз илашади. Фреза ўзлуксиз ацланувчи заготовкага 
нисбатан ацланиб силжицди (8.3-расм, а). Фреза заготовка ўқига параллел 
цўналишда силжиб, тишларни бирин-кетин қирқади. Шунда кесиш асбоби 
ва заготовка ўзлуксиз ҳаракатланади. Бунинг натижасида станокларнинг иш 
унуми бир неча марта ошади, 
2. Д о л б я к ё р д а м и д а ти ш ў ц и ш с т а н о к л а р и д а т и ш л и
ғи л д и р а к л а р т а ц ё р л а ш .
Эвольвента профили долбяк тишли ғилдирак кесиш асбоби вазифасини 
бажаради. Бу усулда тишлар қирқиш, процесси қуцидагича амалга 
оширилади (8.3-расм, б, в): заготовка станок столига ўрнатилади, 
станокнинг шпинделига эса долбяк 1 маҳкамланади. Долбяк заготовка ўқига 
параллел цўналишда илгариланма-қацтар ҳаракатланади. Тиш қирқиш 
процессида долбяк ва заготовка секин ацланади. Уларнинг бурчак
тезликларининг нисбати тишлар сонининг нисбатига тескари 
пропорционал бўлади: 
Бир пацтнинг ўзида долбяк илгариланма-қацтар ҳаракат қилиб, 
заготовкага тишлар қирқади. Бу усулда ички тишли ғилдиракларнинг 
тишлари ҳам қирқилади (8.3-расм, в). 
З.Тишли 
г р е б е н к а
(р ец к а) 
ё р д а м и д а
р а н д а л а ш
с т а н о к л а р и д а т и ш л а р қи р қ и ш. 
Рецканинг ишлаш процесси долбякнинг ишлаш процессига ўхшаш бўлиб, 
рецка қирқиладигaн ғилдирак ўқига параллел текислик бўцича вертикал 
цўналишда силжицдида, тишлар қирқади (8.3-расм, г). 


Рецка тиш қирқиш процессида фақат юқори ва пастга силжицди. 
Заготовка эса бир вактнинг ўзида 
бурчак тезлиги билан ацланиб, ацланиш 
томонига тескари цуналишда
тезлик билан силжицди. Қирқиш 
процесси қуцидагича бўлади: заготовка бир неча дақиқа тўхтаб туради. 
Рецка эса шу вақт ичида юқоридан пастга силжицдида, загоговкадан 
қирқинди қирқиб, тиш профилини ҳосил қилади. Сўнгра рецка юқори 
томон яна кутарилиб, тухтацди. Рецка тухтаган замон заготовка соат 
стрелкаси юрадиган томонга тескари цўналишда
бурчакка бурилади 
ва шу билан бирга ўнг томонга
оралиққа силжицди. 
Заготовка ана шундац мураккаб ҳаракат қилиб тўхтацди, рецка эса яна 
ҳаракатланиб қирқиш процессини бажаради. Бу иш цикли ғилдиракнинг 
ҳамма тишлари қирқиб бўлингунча такрорланади. Заготовканинг бутун 
ацланаси билан қирқилади, сўнгра заготовка рецка томон озгина сурилади. 
Заготовка ўнгга силжиб, рецка таъсир доирасидан чиққан замони 
тўхтатилади. Шу вақт ичида заготовка яна орқага олдинги туриш ҳолатига 
силжитилади ва тишлар қирқиш вазиятига ўрнатилади. Бу ҳаракатларнинг 
ҳаммаси автоматик равишда тез бажарилади. Бу усул билан барча ўлчамдаги 
ғилдирак тишлари қирқилади. Рецка профилининг қирралари тўғри чизиқли ва 
оддиц бўлгани учун у жуда юқори аниқлик билан тацёрланади. Лекин 
қирқиш процесси ўзлукли. Бу эса тиш қирқиш аниқлигини ва иш унумини 
камацтиради 
ва 
станокнинг 
конструкциясини 
мураккаблаштиради. 
Обкаткалаш процессини узлуксиз қилиш учун червяк фреза трапеция нусха 
резьба шаклли винт бўлиб, унинг нормал кесимдаги профили рецка 
профилига мос келади, яъни фреза ацланаси бўцича бир неча рецка 
жоцлаштирилганга ўхшацди (8.3-расм, а). Фрезанинг ацланиши рецканинг 
илгариланма ҳаракатига тенг бўлади. 
Фрезанинг қирқиладиган ғилдирак билан бирга бўлиши червяк билан 
червяк ғилдираги илашмасидек бўлади. Ғилдирак гардишининг бутун эни 
бўцича тиш қирқиш учун фреза ацланишидан ташқари, ғилдирак ўқи бўцлаб 
илгариланма ҳаракат қилиши ҳам керак (8.3-расм, а га қаранг). Бу 
усулнинг иш унуми ва тиш қирқиш аниқлиги юқори бўлади. 
Обкаткалаш методининг асосиц афзалликларидан бири шундаки, тиш 
профилининг эвольвента қисми эгрилиги рецканинг қирқиладиган ғилдирак 
маркази О га нисбатан силжиш қицмати х


Download 0,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish