Оқар сувнинг энг пастки сатҳи спс, энг юқори сатҳи сюс деб белгиланади


Балласт коритаси плитасини чидамлиликка ҳисоблаш



Download 0,8 Mb.
bet5/13
Sana11.07.2022
Hajmi0,8 Mb.
#774760
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
Allomjon

2.2.4. Балласт коритаси плитасини чидамлиликка ҳисоблаш
Бетоннинг сиқилган соҳаси баландлигини қуйидаги ифода бўйича аниқлаймиз (2.1-расм), [2, 10.2-банд]:
; (2.23)
хʹ=−0,01526 + =0.08226 м;
; (2.24)
r0=15∙ 0,0010174 /1=0,01526 м;
. (2.25)
S=2∙15∙0,0010174∙0,304/1=0,009278 м2;
Бетонга келтирилган кесимнинг инерция моменти [2, 10.2-банд]:
, (2.26)
Jred= м2,
бу ерда n' – эластиклик моделларининг [1, 3.48-банд] ёки 5-илова бўйича қабул қилинадиган шартли нисбати.
Бетон ва арматура чидамлилигини қуйидаги ифодалар ёрдамида текширилади [1, 3.94-банд, жадв.38]:
; (2.27)
σb=(28,23 0.08226)/ =688.059 0.8064 1995.2
; (2.28)
mb1=0,6∙1,28∙1,05=0,8064.
, (2.29)
бу ерда – иш шароити коэффициенти;


– бетоннинг биринчи гуруҳ чегаравий холатлар бўйича ҳисоблардаги ўққа оид сиқилишга ҳисобий қаршилиги [1, жадв.23 ёки 1-илова];
– вақт ўтиши билан бетон мустаҳкамлиги ошишини ҳисобга олувчи коэффициент [1, жадв.25 ёки 6-илова];
– га боғлиқ бўлган, ҳамда [1, жадв.25] ёки 7-илова бўйича қабул қилинадиган коэффициент.

3. Оралиқ қурилма бош тўсинини ҳисоблаш
3.1. Тенг таралган доимий меъёрий юкларни аниқлаш
Бу кучлар бир тўсин учун кН/м ларда ҳисобланади.

1. Панжара-тўсиқ, йўловчилар йўлагининг блоки билан биргаликдаги қўшимча консоль оғирлигидан тушган юк (3.1-расм)


.
2. Гидроизоляция ва ҳимоя, тайёрлов қатламлари оғирлигидан тушган юк
.
3. Балласт билан йўл қисмлари оғирлигидан тушган юк [9, 2.4-банд]
, (3.1)
gb=0,965∙1∙20=19,3 кН/ м.
бу ерда – балласт билан йўл қисмларининг кесим юзаси ва солиштирма оғирлиги.
, м2
4. Тўсиннинг ўз оғирлигидан тушган юк [9, 2.4-банд; 10, 3.1-банд]
, (3.2)
бу ерда – ташқи борт, ички борт, балласт коритаси плитаси, тўсин қовурғаси;
– темир бетоннинг солиштирма оғирлиги, [10, 3.1-банд] бўйича қабул қиламиз.
Тўсиннинг баландлиги қуйидаги тенгликдан олинади:
. (3.3)
h=17,5/10=1,75 м
У ҳолда кН/м (3.4)
5. Блоклар бошларида жойлашган диафрагма оғирлигидан тушган юк.
.
Меъёрий доимий юклар йиғиндиси
. (3.5)
g=2.5+3+19.3+29,43+0,50=54,73 кН/м

Download 0,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish