O zbekiiton fayi a L l I lari 4illiy jamiyaii nashkiyol


G a le n ,  Crippokrat  asarlarin i



Download 10,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet156/412
Sana12.09.2021
Hajmi10,33 Mb.
#172143
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   412
Bog'liq
Inson falsafasi. Choriyev A

G a le n , 

Crippokrat  asarlarin i, 

sh u n in g d ek . 

Y u n o n   falsafiy  m e r o s in i  chuq ur  o 'r g a n d i.   O 'zining  yirik  tabibligi,  donishm andligi

tjr h y li  M i r v   s h a h r in in g   h u km d ori  S u l t o n   Sanjar  saroyiga  ishga  ta k lif  etiladi  va 

u r i v x it g   C'xirijxu'ha  shu  yerda  yashatii.  Marv  madrasalarida  talabalarga  saboq  bcrdi. 

П З б - y i k h  

yh

/

o



;  ^tdi.  U n in g   falsafiy-axloq iy  qarashlari  «K itob  a z - Z ah iray y o   X o-

-t;;bobiv1 

A 'ita b   ai-axrod * 

(«H asad  tufayli  kelib  chiqadigar>  kasalliklar»), 

•  i>"»j  h  r.si  al&t 

(-Faylaf.ufla.rga  qarshi  raddiya  ksiobt»}  kui>i  asarlanda

‘jayca

 

e t i l K K f



170


Ismoil  Jurjoniy  inson  umrini  to ‘rt  davrga  bo'ladi:

Birinchi  davr  —  tug‘ilish,  o‘sish  va  parvarishlash  bosqichi 

boMib,  15—16  yoshgacha  bo‘lgan  inson  umrini  o ‘z  ichiga  oladi.

Ikkinchi  davr  —  yoshlik  va  yetuklik  bosqichi  bo‘lib,  30 

yoshgacha  boigan  inson  umrini  o‘z  ichiga  oladi.  Bundan  keyin 

jismonan  o‘sish  va  ulg‘ayish  boshlanadi.  Ba’zilarda  o‘sish  va 

ulg‘ayish  35—40  yoshgacha  davom  etishi  mumkin.  Xuddi  shu­

ning  uchun  35—40  yoshgacha  inson  umrini  yoshlik  davri  desa 

ham  bo‘ladi.

Uchinchi  davr  —  mo‘ysafidlik  bosqichi.  Bu  davrda  inson  60 

yoshgacha  bo‘lgan  yoshlik  quwatidan  bahra  olib  yashashi  mum­

kin  bo‘ladi.

To‘rtinchi  davr  —  kishi  umrining  qarilik  davri  bo‘lib, 

bunda  quvvatining  susayish  holati  kuzatiladi  va  bu  jarayon 

inson  umrining  oxirigacha  davom  etadi.  Qarilikning  fazilati 

shundaki,  ba’zilar  60  yosh  yashaydi,  b a ’zilar  esa  yana 

o‘spirinlik,  yoshlik  va  mo‘ysafidlik  yillari  qancha  davom  etgan 

bo‘lsa,  o‘shanga  teng  keladigan  vaqtgacha  yashab,  120  yoshga 

kirishi  m um kin1.

Inson  ma’naviy  va  ruhiy  qiyofasiga  uning  ochiq  havoda 

bo‘lishi,  olov  va  tuproqdan  foydalanishi,  har  xil  oziq-ovqat- 

Iardan  tanovul  qilishi,  ichishi,  kulishi,  xursandchilik  qilishi, 

aziyat  chekishi,  harakatda  bo‘lishi  kabi  tashqi  sabablar  ta’sir 

etadi.  Ushbu  tashqi  sabablar  odam  a’zolarini  yemiruvchi  ichki 

sabablarga  yordam  beradi.  Ismoil  Juqoniy  tabobat  ichki  quwat 

tengligini  saqlab  turish,  odam  a ’zolarining  holatini  yaxshilash 

uchun  yordam  beradigan  tashqi  quwatdir,  deydi.

Ismoil  Juijoniy  inson  aqlini  har  tomonlama  ulug‘laydi.  Uning 

tushuntirishicha,  ilm  isbot  va  tafakkur  yordamida  hosil  bo‘ladi. 

Ilmlar  ikki  xil:  nazariy  va  amaliy  bo‘ladi.  Nazariy  ilmlarga  ada- 

biyot,  mantiq,  riyoziyot  kirsa,  amaliy  ilmlar  o‘z  qamroviga 

mexanika,  tikuvchilik  va  boshqa  qo‘l  bilan  bajariladigan  ishlar, 

xususan,  hunarmandchilikni  qamrab  oladi.  Tibbiyot  ilmi  esa, 

ham  nazariy,  ham  amaliy  ilmlarni  o‘zida  mujassamlashtiradi.

Musulmon  allomalarining  inson  to ‘g‘risidagi  flkr-mulohaza-


Download 10,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   412




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish