O z b e k is t o n r es p u b L i k a s I o liy


K o ‘rgazm alilik  va  onglilik



Download 4,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/158
Sana18.08.2021
Hajmi4,55 Mb.
#151001
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   158
Bog'liq
'pedagogika

K o ‘rgazm alilik  va  onglilik
K o ‘r g a z m a l i l i k - t a ’lim da  onglilikni  t a ’m inlash  vositasidir. 
K.  D.  U shinskiy  « K o ‘rg azm ali  o ‘qitish  haqida»  nom li  m aq olasi- 
d a   « k o ‘rgazm ali  o ‘q itish n in g   o ‘zi  n im a?»   degan  savo lga  shunday 
j a v o b   beradi:  «Bu  s hu n d ay   o ‘qituvki,  u  m a v h u m   ta s a v v u r  va 
s o ‘z la r g a e m a s , balki b olalar b e v o sita  idrok q ilg a n y a x li to b r a z la r g a  
a so slanadi,  bu  obrazlarn i  b olalar  m u allim n in g   rahbarligi  ostida 
o ‘qish ja r a y o n in in g   o ‘z id a  bilib  o lish ganm i,  yo hu d  ilgari  m ustaqil 
kuzatish  n atijasid a  bilib  olish g anm i,  baribir.  X ullas,  m urabbiy 
b o laning  q a lbidan  tay y o r  o braz lar  topib,  o ‘z  t a ’limini  ana  shu 
o b raz lar  bilan  asoslaydi».
Endi  k o ‘rgazmalilik  qoidasini  onglilik  qoidasi  bilan  yonm a- 
yon  q o ‘yib  o ‘rganishga  ehtiyoj  bormi?  -   degan  savolning  tu g ‘ilishi 
tabiiydir.
T a ’limda  k o ‘rgazmali  qurollardan  foydalanish,  o ‘quvchining 
tafakkur  darajasiga  k o ‘ra  belgilanadi.  Kichik  maktab  yoshidagi 
(7-1 lyosh)  bolalarda yaxlit fikrlash  ustun  b o ‘lib,  ular rasm, jadvallar 
asosida  narsa-voqealarning  mohiyatini  chuqurroq  anglaydi.  Kichik 
maktab yoshidagi bolalarda aniq-obrazli, harakatchan-obrazli fikrlash 
shakllarini  taraqqiy  etganligi  ta ’limda  k o ‘rgazmali  qurollardan 
k o ‘proq  foydalanishni  taqozo  etadi.
Bolaning yoshi  ulg‘ayib,  ijtimoiy tajribasi  osha borgan  sari,  unda 
tafakkurning  abstraksiyalash,  umumlashtirish,  ajratish  kabi  sifatlari


rivojlanadi,  bola  induktiv va  deduktiv  xulosalar  chiqarishni  o ‘rganib 
oladi.  Katta  maktab  yoshidagi  (11  va  undan  yuqori  yosh)  bolalar 
bilimlarni  ta ’riflar,  aksiomalar,  xulosalar,  farazlar  shaklida  qabul 
qila  oladi.  Bu  yoshdagi  bolalarda  ratsional,  nazariy  fikrlashning 
o ‘sganligi  k o ‘rgazmali  qurollar  turini  o ‘zgartirishni  taqozo  etadi. 
Endi  k o ‘rgazmali  qurol  sifatida  turli  chizmalar,  simvolli  belgilar, 
diagrammalardan  foydalanish  imkoniyati  tu g ‘iladi.  A na  shularni 
barchasi  k o ‘rgazmalilik  qoidasi  onglilik  qoidasi 
bilan  uzviy 
b o g ‘liqligini  isbotlaydi  va  ularni  yonma-yon  tavsiflashni  talab  etadi.
K o ‘rgazmalilik  qoidasiga  k o ‘ra  narsa,  hodisalarni  o ‘rganish, 
ularni  kuzatish,  sezishdan  boshlanadi.  Kuzatish,  sezish,  ongda 
m a ’lumotlarni  to ‘plash,  narsa-hodisalar  t o ‘g ‘risidagi  hissiy  yaxlit 
tasa w u rlarn i  shakllantirishga  olib  keladi.  T a ’lim  jarayonida  bilish 
hissiy  yaxlit tasavvur  hosil  qilish  bilan  chegaralanmaydi.  0 ‘qituvchi 
bolalarni  qonun-qoida,  ta ’rif,  aniqliklarni  sezishdan  ularning  mo- 
hiyatini  aniqlashga,  tasa w u rla rd a n   tashqari  tushuncha  darajasida 
o ‘zlashtirishga  olib  boradi.  Demak,  ta ’lim  jarayonida  ham  hissiy 
bilishdan  ratsional  bilishga  va  aksincha  ratsional  bilishdan  hissiy 
bilishga-omillar  t o ‘plash,  tajribalar  o ‘tkazish  orqali  olib  boriladi.
Didaktik 
adabiyotlarda 
onglilik 
deganda, 
o ‘rganilayotgan 
mavzuga  oid  qonuniyat,  ta ’rif  va  omillarni  asosli  egallash,  xulosa 
va  umumlashmalarni  chuqur,  atroflicha  fahmlash,  mavzu  yuzasidan 
bilimlarni  izchil  hamda  t o ‘g ‘ri  bayon  qilish,  bilimlarning  ishonch 
va  e ’tiqodga  aylanishi,  o ‘rgatilgan  bilimlardan  turm ushda  mustaqil 
foydalanish,  bilish  kabilar tushuniladi.  Bulardan  k o ‘rinadiki,  onglilik 
ko‘p  qamrovli  qoida  b o ‘lib,  u  t a ’limda  ilmiylik,  tushunarlilik, 
mustaqillik va faollik kabi kategoriyalar bilan b og‘liq b o ‘lish bilan bir 
qatorda  o ‘quv-tarbiya  jarayonining  maqsadi,  vositalari,  natijalariga 
ham  aloqadordir.
Onglilik bilimlarni ongli o ‘zlashtirishga y o ‘nalgan qoidadir. Bilim 
va  malakalarni  ongli  o ‘zlashtirish  quyidagicha  xususiyatlarga  ega:


t a ’limning  maqsadi,  hayot  uchun  zarurligini  anglash;  materiallarni 
ongli  egallash  va  ularni  o ‘zaro  farqlay  bilish,  bilimlarning  o 'zaro  
uzviy  bo g ‘liqligi.
Bu  qoidalarni  pedagogik  amaliyotga  tadbiq  etishda  quyidagi 
talablarga  rioya  qilinadi:
-   ta ’limda  bolalarning  hissiy  bilishdan  ratsional  va  aksincha, 
ratsional  bilishdan  hissiy  bilishga  o ‘tishlarini  t a ’minlash;
-   ta’lim jarayoni  uning  bosqichlari,  b o ‘g ‘inlari,  omillari,  ketma- 
ketligini,  bolalarni  sezishi  va  anglashiga  erishish;
-   o ‘zlashtirilgan  bilim,  shakllangan  malakalarni  bolalarga  o ‘z 
s o ‘zlari  bilan  aytib  berishni  o ‘rgatish;
-   bilimlarni  o ‘rganilgan  m avzuga doir omillarga,  hayotga,  ishlab 
chiqarishga joriy  eta  bilish  qobiliyatini  o ‘stirish;
-   mexanik  yodlab  olishni  chegaralash;
-   bolalarda  o ‘quv  fanlariga  munosabatini  tarbiyalash;
-   ta ’lim m a n b a l a r i - k o ‘rgazmali qurol, darslik, o ‘qituvchi nutqini 
u y g ‘unlashtirish.
80



Download 4,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   158




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish