О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

У ю тлаш . 
Янги экилган беданинг йиллик урит мик,- 
дори \ар гектарга куйидагича белгиланади: азот 30—35
175


УСИМЛИКШУНОСЛИК
кг, фосфор 200—250 кг, калий 90—100 кг. Фосфор- 
нинг 100—120 кг, калийнинг 50—60 кг кузги шудгор- 
лашдан олдин, азотнинг ^аммаси, фосфор ва калий­
нинг крлган кисми экишдан олдин берилади. Азотга 
бой рок, булган тупрок^арда 
уни куллаш шарт эмас, 
чунки беда азот туплайди. Пахта экинидан кейин буша- 
ган ерларда беда экилса, фосфорни 30 фоиз ва калий- 
ни 50 фоиз камайтириш лозим.
Угитлаш НРУ—0,5 агрегати ёрдамида бажарилади.
Сугориш. 
Усимликлар 6—7 та \ак^ций барг курсат- 
ганида ва буйи 10—12 см булганда биринчи сув бери­
лади. Навбатдагилар \ар 12—15 кун оралатиб утказила- 
ди ва гектарига 700—800 м3 сув сарфланади. Бедага 
крплама бошок,ли дон экинлари кушиб экилганда, токи 
уларни йигиштургунча 2—3 марта, ундан кейинги урим- 
лар орасида \ам 2—3 марта сув берилади. Ер ости суви 
чукур, шагал ва кум катлами юзарок, жойлашса суго- 
риш сони купрок, булади.
Х,осилни йигиштириш. 
Биринчи йил крплама экин- 
лар билан кушиб экилган беда 10—15 фоиз гул курса- 
тиши билан (июнь ойларининг охири ва июль ойлари- 
нинг бошида) ура бошланади. Агар беда соф \олда 
экилган булса, бу иш анча илгарирок, (20—25 кун) 
бошланади. Бедадан биринчи экилган йили 2—3 марта 
уриб гектаридан 80—100 ц пичан косили олиш мумкин. 
Кузда энг охирги урим 1 ноябрдан кечиктирмасдан 
утказилиши керак. Акс \олда келгуси йилда кукариши 
ёмон булади, кучатлар сийраклашиб, \осил камайиб 
кетади. Бедани тегидан киртишлаб (4—5см) урилса тез 
кукаради ва юкрри \осил олинади. Урилган беда ерда 
куп ётмаслиги, 2—3 кунда тупланиб, 1—2 кун ичида 
даладан ташиб кетилиши лозим. Акс щлда пичаннинг 
сифати бузилади. Бедани уришда Е—302 узи юрар урок, 
машина, КС—2,6, КС—1,8 силос урадиган комбайн, 
Е—281, КФН—2,1, КПВ—3 агрегатларидан фойдала- 
нилади.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish