О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

М о р ф о л о ги я си . 
Махсар бир йиллик усимлик булиб
мураккабгуллилар оиласига мансубдир. Илдизи ук, ил- 
диз, 2 м чукурликка кетади. Пояси туксиз, сершох, 
буйи 90 см гача етади. Барги бандсиз, тиканчалар би-
лан тугайди. Гули туп- 
гулли, диаметри 1,5— 
3,5 см келадиган сават- 
чалардан иборат. Х,ар 
тупида 5—10 тагача са- 
ватча булади. Гули най- 
часимон, сарик, ёки тук, 
сарик, р ан гл и , 5 та 
булинган гултож иси 
бор. М ахсар четдан 
чангланади. М еваси 
писта, 
К.ИЙИН 
чакила- 
ди, чунки пусти цаттик,. 
Пистаси пишганда ерга 
тукилмайди. 1000 дона 
y p y F H H H r 
вазни 20—50 
г келади (15-расм).
Биологияси. 
Махсар 
иссик,севар усимлик. 
Ердан униб чикиш и 
учун тупрок,нинг \apo- 
рати 10— 12°С булиши 
л о зи м , 25—3 0 °С да 
яхши усиб ривожлана-
15-р а с м. Махсар усимлигининг 
умумий куриниши
206


МАХСАР
ди. Майсалари 5—6°С совукка чидайди. Намга талаб- 
чан эмас, куррокчиликка чидамли. Шунинг учун лалми 
ерларда бемалол устириш ва яхши ^осил олиш мум- 
кин. Тупро^ка талабчан эмас, \атто шурланган ерларда 
\ам усаверади, фак,ат кислотали ва ботк,ок, тупрокдар- 
ни ёк^тирмайди.
Экиладиган навлари. 
Махсарнинг лалмикор ерларга 
районлаштирилган «Милютинли» нави мавжуд.
Етиштириш технологияси. 
Утмишдош сифатида мах- 
сарни кузги ва эртаги, бахррги экинлардан кейин экил- 
са яхши натижа беради.
Тупрок,ни ишлаш \ам оддий, боища экинларники 
каби бажарилади. Махсар лалми ерларда эрта бахррда 
бир цаторли к,ил и б 45 ёки 50 см кенгликда \ар гектар- 
га 15—18 кг урур сарфлаб экилади. Экиш чукурлиги 5— 
6 см булса кифоя. Махсар униб чик,цач кундаланг бо- 
роналанади, яганаланади, 3—4 марта культивация к,или- 
нади, иккинчи культивация билан ^ар гектарга 60—80 
кг азот, 40—50 кг фосфор ва 40—50кг калий урити 
бериб озикдантирилади. Йирик бегона утлардан тоза- 
ланади, 2—3 марта сугорилади.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish