О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Саволлар:
1. Дехкончилик тизими деганда нима тушунилади?
2. Дехкончилик тизимининг кандай турлари мавжуд?
3. Кишлок хужалиги ишлаб чикаришини ташкил этиш-
да дехкончилик тизимининг ах,амиятини изохланг.
4. Дехкончиликнинг кандай конунлари мавжуд?
5. Дехкончилик конунлари нималарга асосланади?
2 5 -§ . ОРГАНИК ВА МИНЕРАЛ УРИТЛАР
Юкори ва сифатли хосил олиш учун усимликларда 
барча озука модцалари булиши зарур. Улар тупрок тар- 
кибида органик ва минерал бирикмалар шаклида була­
ди. Уларнинг парчаланиши (емирилиши) ва минерал-
101


ДЕХКОНЧИЛИК
лашиши натижасида усимликлар узлаштирадиган холат- 
га айланади. Азотни — усимликлар аммоний (NH4) 
катиони, азот аниони ёки азотли кислота (N 0), фос- 
форни — фосфатлар, олтингугуртни — сульфатлар шак- 
лида узлаштиради. Калий, кальций, магний, кремний 
усимлик илдизига ион шаклида, темир — ион ёки 
мураккаб бирикма (хелатлар), марганец, мис, рух — 
катионлар, молибден ва бор — анионлар (молибдат ва 
борат) шаклида тупровдан утади.
Озука моддаларининг микдори тупрокнинг сув ва 
хаво режими билан узвий боглик булади. Тупрок эрит- 
масидаги ионларнинг микдори намликка боглик, туп­
рок катламидаги кислород илдиз оркали нафас олиш- 
ни ва озука моддаларнинг узлаштиришини таъминлай- 
ди. Бу жараёнларнинг йуналиши ва жадаллиги иклим 
шароитига хам боглик булади.
Угатлар органик ва минерал холатда булади. Орга­
ник yFutmap
кадимдан кишлок хужалигининг дехкон- 
чилик сохасида кулланилади. Органик угитларнинг асо- 
си хайвонот ва усимлик дунёсининг колдиклари хисоб- 
ланади. Улар тупрокка аралашгач микроорганизмлар 
иштирокида чирийди ва усимликлар учун зарур булган 
моддалар билан тупрокни бойитади. Маълумки, усим­
лик аъзоларида 85 дан ортик макро ва микроэлемент- 
лар мавжуд. Усимлик ва хайвонот дунёси колдиклари 
таркибида хам мазкур моддалар маълум даражада була­
ди. Органик угитларга куйидагилар киради: гунг — 
хайвонот дунёсининг чикиндилари. Унинг таркибида 
усимлик учун зарур булган барча озука моддалар мав­
жуд. Гунгнинг чириши натижасида хосил булган орга­
ник модда таъсирида тупрокнинг сув-физик хоссалари 
(сув утказувчанлиги, сув сигими, иссиклик сигими, 
зичлиги), биологик хусусиятлари яхшиланади. Орга­
ник модда парчаланганда ажралаётган кумир кислота- 
си таъсирида кийин узлаштириладиган бирикмалар хара- 
катчан холатга келади.
Ундан ташкари, тупрок сатхидаги хавонинг карбо­
нат ангидрид гази билан бойиши натижасида усимлик- 
ларда фотосинтез жараёни жадаллашади. Гунг билан
102


ОРГАНИК ВА МИНЕРАЛ УРИТЛАР
бирга тупрокка жуда куп микроорганизмлар тушади, 
улар иштирокида озука модцаларини усимлик узлаш- 
тириши жадаллашади.
Гунгнинг йигилиши, мивдори ва сифати (таркиби) 
моллар парваришига, берилаётган ем-хашакнинг сифа­
ти ва таркибига, молларнинг тури ва ёшига боглик 
булади. Иирик шохли молдан бир кунда 20—30 кг, 
отдан 15—20 кг, куйдан 1,5—2,5 кг гунг йигилади. 
Молхоналарда йигилган гунг тупрокка солишдан ол- 
дин махсус жойларда маълум муддатда сакланиши ло- 
зим. Шундай килинса гунг таркибидаги органик модда 
парчаланади, юкумли касаллик таркатувчи микроблар 
улади, бегона утлар уругининг униш даражаси кескин 
пасаяди.
Маълумотларга 
К а р а г а н д а , 
хар гектар далага солин- 
ган гунг алмашлаб экиш таркибидаги усимликлар хосил- 
дорлигини дон хисобига 1 центнерга оширади. 1 гек­
тар ерга солинадиган гунг микдори 20—30 тонна булиб, 
кузги шудгор оддидан махсус мосламалар ёрдамида да­
лага сепилади. Айрим хужаликларда гунг сувга аралаш- 
тирилиб «шарбат суви» сифатида гузанинг ривожла- 
ниш даврида берилади.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish